Svako malo novi intervju! Senzacionalno! Najbolji blog na svetu!
ned - 10.05.2009
GLUP SAM, GLAS NE VAŽI
Istaknuti bloger Glup sam, glas ne važi je odgovarao na pitanja koja mu je postavila istaknuta blogerka Carica. Sedite i uživajte!
Glup sam glas ne važi: Blog je uzajamna uteha
Glupi je ovde došao kao Hipohondar. Zanimalo ga je šta se dešava njegovoj sestri Loveless, počeo je da prati njen blog, ponekad je nalazio odgovore. Jer, iako njih dvoje razgovaraju dosta, voli i pisanu reč, čak smatra da je tu stručnjak da pronađe i skrivenija značenja. Glup sam, glas ne važi postao je slučajno, nakon što je uočio da postoji tako nazvana opcija za glasanje u jednoj anketi na blogu.Već kao početniku bilo mu je jasno da nije malo biti glup među toliko pametnog sveta. I zaista, ne možete prejebati glupog, glupo je. Prvi post pod tim imenom objavio je krajem avgusta 2007. godine. Na njegovom blogu do sada je registrovano oko 34100 jedinstvenih poseta. Oženjen je balerinom, ima sina. U poeziji, njegovo ime je Goran Kostrović, u krštenici Goran Lakićević. Prijatelji i ljubitelji konobara zovu ga Laki. Junak je stripova “Gamet i Glupi” (http://sexlive.mojblog.rs/p-gamet-u-beogradu-umorno-se-smjesi/132383.html) i “Hudu i Glupi” (http://exegimonumentum.mojblog.rs/p-hudu-i-glupi/132666.html). Prevodi, uređuje, o svemu voli da promisli, skoro kao Ivo Andrić, kaže. Rođen je blizu Zemunu gde i danas živi. Član je Ilegalnih poslastičara.
Da li je za tebe blog sredstvo da kažeš nešto što inače ne bi?
- Teško, možda u retkim prilikama. Evo večeras sam pokušavao da napišem novi post i nije išlo. Uopšte nije išlo.
O čemu?
- O mom levom kolenu, o tome kako posle svakog upgrade-a moj komp sporije radi, o tome kako to viđam i kod sebe, i o tome kako su tanki zidovi. O tome kako ispravljanje nečega, poboljšavanje, ima i suprotan efekat. Nešto nalik starenju.
Da li bi voleo da budeš zauvek mlad?
- Ne. Mada mislim da ću jednim svojim delom to ostati.
Ja bih volela da ostaneš, bar jednim svojim delom.
- Ne mislim da ću te izneveriti, ali vidiš, večeras sam pomislio, možda prvi put, o tom trošenju. Ne mogu da kažem starenju, to mi je nekako ipak još daleko, ali trošenju. I o samoći koja se sa godinama povećava, bez obzira koliko je neko društven.
To je zato što si ti pesnik?
- Pa da, to je onaj deo mene. Mislim, to je taj odgovor.
Sad mi se više ne radi intervju, samo bih pričala sa tobom.
- Još bolje. Ja već na spomen intervjua postanem vezana vreća. I ove intervjue na blogu doživljavam kao prijatnu šalu.
Kako bi ti odgovorio na pitanje koja je najgora knjiga koju si ikada pročitao?
- Znam da bi mislili da sam pun sebe, što donekle i jesam, ali tvrdim da sam čitao samo dobre knjige.
Kako nastaju tvoji postovi?
- Obično se tuširam, ili već radim nešto krajnje banalno, pa mi se odjednom susretnu dve ideje. Može tri, može i više. Teško radim sa jednom, treba mi neki sukob, kalambur, neke dve misli od kojih ću da napravim treću, sasvim novu, ili bar ja volim da mislim da je sasvim nova. To je isto ono što me je zanimalo u poeziji i što me zanima u životu - naći pogodno mesto u nekoj misli, sa kojeg možeš da odskočiš. Doduše, to je pomalo i stvar navike - da sve stvari posmatraš na taj način. Za mene je to kao neki uspešni pronalazak. Ponekad mislim da je trebalo da budem pronalazač. Divim se tim jednostavnostima.
Da li pritom doživljavaš katarzu?
- Kad uspem u naumu, onda da. Kad ne, onda doživim bedak.
Kako znaš da li si uspeo ili ne?
- Baš je to ono što ljude valja pitati. Opet, ne znam. To je pitanje ukusa. Kako znam da mi se baš jabuke greni smit dopadaju ?
Tako što im se uvek vraćaš?
- Pa da. A i one kožare i petrovače. Ostale ne podnosim.
Koje svoje postove voliš uvek da pročitaš?
- Pročitam ih po nekoliko puta kad ih objavim. Neke, ne sve. I kad se sebi nadivim, više im se ne vraćam. Ili ne baš rado.
Ali nekima ipak da. Zato što su lični ili zato što su mnogo dobri?
- Pre onima koji su lični. Ponekad se vratim jednoj pesmi koju sam baš i napisao za vreme blogovanja. Jedinoj, ili skoro jedinoj koju sam u proteklih par godina i napisao.
- Da, da, ta. Baš sam skoro pričao sa ljudima o poeziji. Mnogo je teško i mnogo troši. Često imam utisak da su pesnici najpotrošeniji ljudi.
Da li je tebi blog maska za poeziju?
- Ne. Imaju sličnosti, ali blog dopušta daleko veću ležernost.
Zašto si prestao da pišeš pesme?
- Nisam mogao da izađem iz kalupa vlastitog stila, a nije mi bio dovoljan. A za stvaranje novog nisam imao ni hrabrosti, ni strpljenja, pa ni želje da se mučim.
Da li ti je prevodilački rad dovoljan?
- Pa pošto retko prevodim, za život mi je nedovoljan. A kao zamena za poeziju, ne da se porediti. Time ne unižavam prevođenje. To je ozbiljan zanat koji ja nisam izučio do kraja. Pitanje je hoću li.
Ti onda živiš poeziju, rastačeš je u svemu, ili je držiš u sebi dok jednoga dana iznenada ne objaviš novu zbirku ili te ne otkrije neki super bend?
- U potaji se nadam da ću se napraviti boljim čovekom koji će jednog dana pisati, ne bolju, već drugačiju poeziju. Mada sam svestan da to ne ide baš tako, bez pokušaja pisanja. Evo ovako, prestao sam da pišem jer sam imao utisak da moja poezija nije dovoljno iskrena, tj. da ne uspevam da je takvom napravim.
Sad moram da te pitam, mada znam da ne misliš na to, zar ti se ne čini da danas svako može da svečano izjavi "ja sam loš čovek" i objavi knjigu?
- Pa sinulo mi je to, kad smo pričali o najgoroj knjizi. Čitao sam mnogo loše poezije, često su mi je davali na čitanje, na mišljenje. Prihvatam da neke nisu bile možda po mom ukusu, pa ih nisam razumeo, ali ja ni lošu poeziju ne doživljavam kao nešto strašno, već nešto iz čega se mnogo toga da naučiti. Ali, ako nisi dovoljno iskren, ne možeš da dobiješ onu pincetu kojom ćeš uhvatiti onu žicu onih koji te čitaju. A bez te žice, sve je bledo
Zašto ne iskoristiš blog kao praktičan poligon za pokušaj pisanja?
- Mislim da se blog ipak razlikuje od onog što bih ipak nazvao pravim pisanjem ili barem pisanjem kako se nekada pisalo. Recepcija je prebrza.
Sve je prebrzo u ovom vremenu.
- Slažem se, ali ja u tu brzinu ipak negde sumnjam.
Da li komentari mogu biti merilo valja li ti post ili ne?
- Ne, pa baš sam hteo da kažem. Na blogu sam se načitao sjajnih stvari kakve se teško mogu naći na hartiji štampanoj u skorašnje vreme, i često najbolji postovi budu slabo komentarisani. Komentari i jesu i nisu neko merilo, to zavisi od raznih drugih faktora. Postoje postovi koji su aktuelni, pa su mnogo komentarisani, pa sad da ne nabrajam - veliki krug blog prijatelja i tome slično.
Kako doživaljavaš komentare tvojih postova?
- Kao neku potrebu za druženjem. Možda bih mogao da kažem da kvalitet komentara često govori i o kvalitetu posta. Naravno, i tu ima izuzetaka, a gde nema...
Šta tebe navede da ostaviš komentar?
- Ne znam, prvo što mi je palo na pamet je reč uteha, ali nije mi još jasno kako da je udenem u ovu priču. Neka uzajamna uteha
To je znači blog – uzajamna uteha?
- Mislim da jeste. Ne kažem da su blogeri neutešniji od ostalog sveta, nego mislim da znaju i za taj način.
Da li je smeh obavezan?
- Moj šrink mi je skrenuo pažnju da smeh možda nije uvek poželjan, tj. da preterivanje u smehu može da ima iste posledice kao preterivanje u alkoholu.
Morao je da te opomene?
- Pa da. Ja smeh doživljavam kao spas, izlaz, a navodno, to mogu na kraju da budu, kao u crtanom filmu, samo vrata nacrtana na zidu.
Da li se ljutiš kad te ne razumeju?
- Ne, uglavnom me ljudi razumeju i ne ljutim se. Mada, kad bolje razmislim, šalim se. Ljudi koji me ne razumeju, ne razumeju me, a verovatno se ne razumemo, pa nije mnogo strašno. Često mi kažu, recimo, kako ne pričam najjasnije i i kako me ne razumeju - da ne završavam rečenice i ovo i ono, al ja mislim da je sve jasno.
Razumem te.
- Eto vidiš.
Rekao si mi da si pročitao na blogu dobre stvari. Koje bi meni preporučio?
- Daću samo jedan primer, i to izvikani, a malo bih i da napravim reklamu. Recimo, Fbiani je izašla knjiga, i ne što sam ja urednik, ali me je mnogo oraspoložila kad me je koleno bolelo.
Nju već čitam, daj mi nekog koga ne znam.
- Ima jedan bloger, Alesoa, tako nekako. On piše, ako ne tako sjajno kao Fbi, ali vrlo prijatno. Ja recimo njegove postove volim da čitam, a mislim da ga možda i nisi čitala. Ostale sve znaš koji su.
Nisam, ali sad hoću. A ako bih ti rekla da volim tvoje postove zato što su slatki, kako bi reagovao?
- Nasmešio bih se.
Vidiš, i to je slatko. Koje te je umetničko delo ostavilo bez daha?
- Kad sam bio klinac, monografija Hijeronimusa Boša, kasnije - eseji Bele Hamvaša. Pomalo mi je krivo što šrink kaže da je on drugorazredni pisac. Možda on hoće da mi poruči da ljubavi nemaju veze sa razredima.
Koga šrink voli da čita?
- Iskreno rečeno ne znam. Ne mogu sad da se setim, tj. ja njega doživljavam kao velikog ljubitelja muzike. Mislim da mu je muzika na prvom mestu.
Koji bendovi su ostavili najjači uticaj na tebe u ranoj mladosti?
- Šarlo akrobata i Haustor, a moram da priznam i Azra, od domaćih. A strani – Stranglers, Talking Heads I, moram da priznam, U2 - do živog albuma bio sam njihov najvatreniji obožavatelj, posle nisam mogao da čujem za njih. To mi se retko događa u životu. I danas se čudim u šta su se pretvorili, mada je bilo nekih naznaka, taj Bono mi je uvek bio sumnjiv. Dobar je ovaj intervju. Što je lepo pričati o sebi.
Čitaju li tvoji prijatelji i porodica tvoj blog?
- Ponekad. Verujem da prate povremeno.
Imaš li frku od njih?
- Ne. Znaju me oni dobro.
Sa koliko godina si izgubio nevinost?
- Sa dvadeset.
Sa koliko si devojaka od tada bio?
- Sa četiri, a sa jednom skoro godinu dana.
Da li imaš vozačku dozvolu?
- Odavno. Čekaj, zeznuo sam se. Shvatio sam ono pitanje - sa koliko si devojaka do tada bio. Dakle četiri, što i jeste vrlo čudno. A posle gubitka nevinosti bio sam sa još šest, tad mi je nekako bilo lakše.
Dakle, sa deset, od toga sa sedam konkretno?
- Pa imao sam ukupno deset devojaka, a od njih - konkretno šest. Ali to nije ukupan broj žena sa kojima sam konkretno bio, ako ćemo baš iskreno.
Hoćeš da kažeš da si imao seks sa devojkama koje nisi imao?
- Pa tako nekako. Ili da sam imao devojke koje nisu bile moje. U svakom slučaju, nismo bili zajedno.
Da li je neka od njih tada bila nečija?
- Samo u par slučaja.
A da li je bilo slučajeva kada si ti bio nečijia imao si seks sa nekom devojkom čiji nisi bio?
- Bilo je. Jednom. Ali negde oko moje 22, kad sam imao mnogo devojaka odjednom. Mislim naprasno.
Da li bi sada voleo da imaš mnogo devojaka?
- Ne.
Koliko bi voleo da imaš devojaka?
- Moram da zamenim pitanje.
Tek sad?
- Može neko drugo?
Može. Da li si ikad osetio požudu prema muškarcu, a da to nisi bio ti?
- Osetili su drugi muškarci prema meni.
Da li ti je to imponovalo?
- Tada ne, tada sam se uplašio, ali mislim generalno da su sva bića ponešto biseksualna, te da se ta erotska energija ispoljava i ka muškima i ka ženskima.
Ko su tvoji prijatelji, osim šrinka?
- Doktori, umetnici, radnici, neradnici.
Koja si ti vrsta?
- Umetnik u neradu.
U perspektivi?
- Pa ne, bio sam ja to i, mislim, ne žalim se. Ne mislim da sam pisao loše pesme, ponekad mislim da je to moj maksimum, ponekad ne. U svakom slučaju, i to što sam napisao bilo mi je lepo. Tako i na blogu.
Razmišljaš da odeš sa bloga?
- Pa ja sam na blogu u nekoj vrsti ostavke. Nemam više tog žara, a ja ne volim da radim bez žara, pogotovo ne da pišem. Ako se opet jednog dana rasplamsam, a da nije u krematorijumu, pisaću opet, da li na blogu ili negde, svejedno.
Koju tvoju pesmu bi voleo da ja znam?
- Hm. Neku iz zbirke “Zagrobni sanovnik”, verovatno. Pao mi je maločas stih iz prve zbirke “Mašta pod pritiskom mašta” ili pesma “Igra senki”, u kojoj se velika senka malogpesnika oslikava na zidu. Ali evo ti ova, naziv joj je “Genij”:
“Imao je neviđen svežanj
a koristio ga kao
buzdovan
Mesto da se bakće
tražeći ključ za tu i tu glavu
Lako je lupne čitavim svežnjem
Smesta
otvori”
Eto. Ta mi je neobično draga, ali kažem, ne volim da izdvajam.
Hvala. A voliš li ti mene?
- Volim.
I ja tebe.
- Za to se valjda ne kaže hvala. Kao za lek.
Sa Glupim razgovarala Carica, slučajno, u petak, 17. aprila 2009, od 2.23 do 4.45. Autorizovao Glupi, za svaki slučaj, u sredu, 22. aprila 2009.
glupi, ako ti je to neka uteha, mene bole oba kolena, levi skočni zglob, moje levo stopalo, zatim, desno rame - stalno, desni kuk - povremeno i da ne dužim, svuda me ima po malo, osećam se potpuno.
glupi, ako ti je to neka uteha, mene bole oba kolena, levi skočni zglob, moje levo stopalo, zatim, desno rame - stalno, desni kuk - povremeno i da ne dužim, svuda me ima po malo, osećam se potpuno.
hvala mata, hvala stepski. elem, stepski, ovaj intervju je očito skraćen jer je spisak mojih bolova mnogo, mnogo, duži. hvala i nadeždi, jednoj od mnogih inkarnacija jedne te iste legendarne blogerke.
nije strog, i dobro je imati takvog poznanika. a što se preteranog tiče, u odnosu na mene, pristalicu utapanja u prosek i sivilo zarad postizanja nirvane, on deluje kao ekscentrik.
Još uvek sam pod lepim utiskom, ali zbog ove uzajamne utehe mi dođe da se roknem ili bar da krenem redom da se izvinjavam svima kojima nisam pružio utehu. Mislim, lakše mi je da se roknem, zato ne menjajte kanal, na pravom ste mestu..., a s druge strane, žao mi da se roknem dok ne vidim ko će koga u sledećem intervjuu.
Bezobrazno koristim ovaj prostor da vas podsetim da je sutra u Magacinu u Kraljevića Marka promocija Fbianine knjige "Domicide" (klik na moje ime za više informacija). Govoriće i Glupi koji je urednik izdanja. A svratite i ne poslednji Tobićev post. Mnogo je smešan. http://www.tobic-tobic.com/p-pobuna-na-krovu-vojvodine/153941.html
Spontanost!!! Carice baš si ga opustila onako samo kako prava žena to ume. Nema ukalupljenosti u formu intervjua. Što se loše poezije tiče moram da vam preporučim zbirku "Iz tople ljuske smo izašli" autorke Milice Pjevac. Meni je to definitivni favorit!!!!!!!! Zertc kad spavaš na tastaturi stavi glavu na CTRL ili tako štogod a ne na enter.
I ajd i od mene jedno potpitanje. Ovo glup sam... je konstantacija činjeničnog stanja ii samo savršeni beg od odgovornosti???
Spontanost!!! Carice baš si ga opustila onako samo kako prava žena to ume. Nema ukalupljenosti u formu intervjua. Što se loše poezije tiče moram da vam preporučim zbirku "Iz tople ljuske smo izašli" autorke Milice Pjevac. Meni je to definitivni favorit!!!!!!!! Zertc kad spavaš na tastaturi stavi glavu na CTRL ili tako štogod a ne na enter.
I ajd i od mene jedno potpitanje. Ovo glup sam... je konstantacija činjeničnog stanja ii samo savršeni beg od odgovornosti???
AJMO! Ko radi sledeći intervju i s kim? Ja sam poslao pitanja na mnoge adrese, ali odgovore nisam dobio. Neću da imenujem intervjuisane, ali samo da naglasim da je to krajnje nekorektno, naročito zato što su obećali da će poslati odgovore u kratkom roku. Zbog toga, daj da neko preuzme inicijativu.
dakle, pokopao sam i ovaj blog. elem, tomsojer, mala je razdaljina od konstatacije do bega. a ti, pavlec, ne kukumavči, evo, obećavam intervju sa olifant do kraja meseca, pod mesec, mislim na jun.
#Full, niko nije intevjuisao Gamet iako nam je već duže vremena na spisku. Mnogi su obećavali pa ništa. Hoćeš li ti? #Glupi, daj intervjuiši skromnu Olifant (jedva čekam), a ja sam u međuvremenu poslao pitanja još dvoma blogerima koje opet neću imenovati za slučaj da me odjebu.
Nema animiranog filma koji mi je najneomiljeniji, ali reći ću: pomalo najneomiljeniji mi je 'Transformers: Animated', i to iz sledećih razloga: plašim se scena gde Deseptikoni pobeđuju.
3. Koju domaću pevačicu bi animirao?
Maju Odžaklijevsku. Bez ikakve veze s njom, najbolji pevači u našoj animaciji su Zvonko Bogdan (Somborac) i Đorđe Balašević (Novosađanin). Oni su ujedno i tekstopisci za mnoge pesme u animiranim filmovima ('Svetlost na planini Humel').
4. Da li mesto po imenu Čonoplja zaista postoji ili je i ono izmišljeno?
Čonoplja (Opština Sombor, Zapadnobački Okrug, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Srbija) zaista postoji. Videćeš da ima zvaničan sajt: www.conopljanews.net
5. Najgora knjiga koju si pročitao?
Nema najgore knjige koju sam pročitao. Jedino me je nervirao 'Munja' Veroslava Rančića - tamo se govorilo o NATO bombardovanju, što ne podnosim.
6. Šta si dobio za 18. rođendan?
Dobio sam knjigu grbova - 'Heraldika I Srbi' Dragomira Acovića. Ima mnogo zanimljivih podataka, među kojima su i grbovi naših poznatih ličnosti.
7. Reci nam, ko je zapravo Boris Tadić?
Predsednik Srbije - po heraldici je nosilac Ordena Serafima (Švedska) i ima svoj lični grb:
ŠTIT - 'Razdeljen: 1 - u srebrnom polju crni orao naoružan i okrunjen zlatno drži na svojim kandžama dva crvena koplja, jedan sa zlatnom šestokrakom zvezdom na vrhu i drugi sa srebrnim polumesecem na vrhu, 2 - u crvenom polju na mozaiku od zlatnih i crnih kockica zlatni bunar između dve zlatne šestokrake zvezde'
ČELENKA - plava šahovska figura lovca između dva plava krila, jedan sa zlatnim polumesecom, drugi sa zlatnom šestokrakom zvezdom
PLAŠT - plav postavljen zlatom
ČUVARI - crveni feniks koji raste iz lomače i sirena
POSTAMENT - okean, kod desnog čuvara srebrna stena
GESLO - 'ERO FIDES'
8. Ko je najgori TV voditelj?
Nijedan.
9. Da li se sećaš 24. marta 1999. ?
Nisam išao u specijalnu školu - započeo je rat.
10. Za koga navijaš?
Za sve evropske fudbalske klubove.
11. Koji je najružniji grb koji si ikad video?
Najružniji je grb Tienhovena (Opština Zederik, Pokrajina Južna Holandija, Holandija). Tamo se nalazi šunka, što je veoma neobično i bizarno u heraldici.
12. Kada bi se organizovao heraldički izbor za grb univerzuma, da li bi srpski „orao“ imao šanse?
Da, imao bi šanse jer je Srbija razvijena zemlja.
13. Šta misliš o ekspanziji rumunskog stripa?
Najbolje rečeno. Dobro bi primio ekspanziju rumunskog stripa kod nas. Najpoznatiji strip-crtač je 'rumunski Walt Disney' Florian Bogoescu (1929 - 1994), on je stvorio mnoge animirane likove u Rumuniji.
14. Da li je jači Zagor ili Fleš Gordon?
Zagor je najjači. Božidar Jakovljević-Jaki (Čoka 1922 - Beograd 1995) ga je stvorio odavno. Zagor se pojavio u mnogim animiranim TV specijalima kod nas, a nešto se sećam da je Mladen Crnobrnja dao glas Zagoru.
15. Koja ti je omiljena video igrica?
Japanske video igrice poput 'Klonoe' su najomiljenije.
16. Da li pratiš i članke drugih blogera i kojih?
Da, gotovo svih na koje naiđem.
17. Da li je suština tvojih članaka u „napomeni o pojmovniku“ ?
Vuče, da li je istina da u okolini Sombora, osim ovog mesta koje spominješ, postoje i mesta sela koja se zovu Bezdan, Obzir i Aleksa Šantić? Ako da, imaš li neku informaciju ko stoji iza ovako idiotskih imena?
#thirstydog1, Bezdan je super ime za neke druge potrebe, ali za selo je prilično idiotsko. Mada je i to pogrešan pridev. Proso je malo deplasirano. Vuče, bubo lenja, daj odgovaraj na pitanja. Imam još svašta da te pitam o heraldici. #Borise i Đole, zna li Vuk da je objavljen?
Eto, prođe još dva dana... Isposaviće se da su najveće zvezde bloga u stvari najveće pičke. Dobro je da smo pokrenuli ovaj blogintervju da se u to i uverimo. Slava im...
Neće se isposaviti već će se ispodunaviti. Najveća pička je Margo, svi ostali su sitnice. Dajte još jedan intervju sa Margo, da sisamo. Ako objavite još jedan intervju sa Lepenskim, ja više nikada neću posetiti ovaj blog. Ali ako obnažite Margo, tu sam. Dragana je zakon, to je inače njeno srpsko ime.
Margo nas je izdala za medalju. Dakle, nje ovde više neće biti. Uzdamo se u staru dobru Laru i takve fine i dobre blogerke, kao što je na primer Natuljica, ali i Nemiri. Vuk91 se isposavio kao vrhunska pičkica pa će mu, shodno tome, biti dodeljena medalja za vrhunsku pičkicu (medaja za vrhunsu pičkicu No1), kao i Margo i Lepenskom, uostalom. Šta drugo reći o ljudima koji nemaju hrabrosti da odgovaraju na potpitanja?
blogintervjue, uveren sam da si u krivu kad si vuku dodelio tu 'medaju'.
vrhunske pichkice su margo (zhenska pichkica) i lepensky (mushka pichkica), te oni mogu zajedno da uzmu 'medaju', a vuk tje da dodje i da odgovori, u to ne sumnjaj.
#dare, a ta pichkica margo mi je rekla da se zove na j. na slovo j. pochetno j.
#blogintervjue, uostalom, nadam se da si primetio da se i full4blondes naknadno vratila da odgovori na potpitanja uputjena njoj, iako je vetj bio objavljen novi intervju. to vazhi i za ostale intervjuisane, kao i za one koji bi naknadno da postavljaju potpitanja. jer zashto, jer zato shto u matriksu vreme ne znachi nishta. dodushe, ne znachi ni ovako, ali da ne shirimo temu bash sad...
#margo, zashto se ti ovde javljash? ti treba da odgovarash tamo gde te je i pitalo. koji moj trazhish na ovom intervjuu? imash svoja potpitanja, pohrli k njima, aman, devojko slatka i simpatichna.
#djole, tek tje ti se to deshava...
stepski, jesi ti spreman za svojih 20 pitanja?
(pazi mene, dugujem po 20 pitanja integratoru, lavu i nemirima, a tebe lozhim... pa onda kazhi da nisam frajer na blanko.)
Kako to misliš, da li sam učio, da li sam obavio visinske pripreme ili da li sam psihički spreman? Zapravo, priznajem da se nisam spremao. Kad odgledam sve najgore filmove, pročitam sve najgore pisce, izguglam vajarstvo i odslušam kompletnu Madonnu, javiću ti se, el može tako? Slobodno reci, ako ne može.
#dare, divna je dusha u tebe, ali u nashe margo koja pochinje na j nije divna dusha, jer da jeste, spasila bi onoliko obozhavatelja koji i dalje zhude za odgovorima. brrruka...
#stepski, dusho, zar mislish da tje tebi itji tek tako laka pitanja... :srednjeistochni smajli lokalnog burekdzhije:
uostalom. vidi ovako. (ovo s tachkama sam pokupio od jedne nove blogerke koja seje tachke nemilice). i oni koji su vetj bili intervjuisani, mogu da opet budu podvrgnuti tom muchnom tretmanu. drugo, svako svakoga mozhe da intervjuishe. tretje, potpitanja se mogu postavljati svima, dokle je ovog bloga. ako neko mozhe da smisli vetju demokratiju & anarhiju od ove, molim neka je zadrzhi da sebe :palma & jovica stanishitj & mishkovitj smajli:
uuuu, ovaj (,',) ti je ko onaj pochetni kod predatora, ne ovog nasheg retardinjosa, nego original predatora, kad ga shvarceneger skenjao a ovaj aktivirao pichvajz na svojoj narukvici... setjash li se, te je notji pao sneg...
... mrzim kad sam dekoncentrisan. htedoh ti retji - sjetjash li se, te je notji pao snijeg... jebo ekavicu, jebo i ijekavicu, a ponajvishe jebo izoldu barudzhiju, a josh ponajvishije sestru joj eleonoru... sad sam sve reko, dovoljno sam se isprostachio i povlachim se.
sneg je pao. staze zavejao. eto. vidiš. od arnold schwarza sam gledao samo terminatora i total recall, ako se tako zove taj drugi koji nije terminator. ništa neće valjati taj naš intervju...
ubitje te, ne ubitje te, jako mudo, ionako tje te jednom ubiti. to nije ni od kakvog znachaja za predstojetji intervju. mozhda i moja draga mene zvekne pre no shto ti postavim pitanja. sve je to lutrija, ali kurats je lutrija... na lutriji mozhesh i da izgubish...
marija@, fbianu ko otje da vidi, to tje motji uzhivo 14. maja u osam uveche u 'magacinu'. ja ako dodjem - dodjem, ako ne, znam da me se netje setiti, prokleta brkata... i svi ostali brkati, brkati i tjosavi... pu, bre!
Nije u 8 nego u 7, 14. maja u Magacinu u Kraljevića Marka, ti brkati Sanatorijume, ne širi dezinformacije. I gde je onaj mali nadobudni Kojot91? On ni ne zna da ja znam gde živi i da će da mu ga dam po ušima.
Ovo je veoma dobro do sada. Sve to zaista postoji!!!!!! Na linku 'I Want To Be A Hero' i neki intervju sa poznatim glumcem.
Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?
Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj VUK
To se odnosi na moj novi članak - onaj o knjizi francuskih šansona iz 16.veka - i to objavljen danas. Šalji mi tvoje prijatelje blogere da mi ostave komentar na članak o knjizi. Da li smo se razumeli????
Borise, daj intervju sa Glupim, glasom ne važeijem. Odmah! Sve je bolje od ovog margo-lepoenskog sindroma, a onda slede svi oni zaista zanimljivi intervui na koje svi čekamo i izgaramo zbog njih. Nećemo valjda dozvoliti da zbog nekih pičkica ovaj blog propadne... Udri!
Borise, daj intervju sa Glupim, glasom ne važeijem. Odmah! Sve je bolje od ovog margo-lepoenskog sindroma, a onda slede svi oni zaista zanimljivi intervui na koje svi čekamo i izgaramo zbog njih. Nećemo valjda dozvoliti da zbog nekih pičkica ovaj blog propadne... Udri!
1. Koga od filmskih negativaca najviše ne podnosiš, a koga najviše ne podnosiš od filmskih pozitivaca?
Pozitivac Ričard Gir u ulozi heroja koji se zaklinje da će uloviti Ratka Mladića, koji u tom filmu nosi neko drugo ime. Taj Ratko Mladić je isto okrutan, ima zao izraz lica i hrapav glas, sve gleda nešto ispod oka, stalno je u šumi, u odelu lugara Lijana, mlatara lovačkom puškom, čak i ubija jednu lisicu. Onda Ričard dolazi u jedno selo, gde su svi prljavi, ružni i nemaju po jedno oko ili zub. To su rođaci i prijatelji Ratka Mladića, koji neće da kažu gde je on i zamalo da ga ubiju. Uteče Ričard, projuravajući kroz sela i šume, te zastane iznuren da popije piće u jednom šumskom kafeu, a bezub i nakazan konobar takođe pokuša da ga ubije. Utom, luda vrteška sreće omogući Ričardu da naleti na Ratka u šumi. I tako, na kraju, kada je stigao klimaks, Ratko je nišanio drugu lisicu, a izraz lica mu je bio strašno zlokoban. Upuca on lisicu, a ona još mrda. Zatim on, sada sladostrasno, pristupa klanju, ali ga Ričard sprečava i predaje oslobodilačkoj vojci, koja samo što je bila i u Kongu i tamo se dočepala istog jednog takvog kao što je Ratko, samo tamnoputog i sa lepom uniformom, plavom sa zlatnim gajtanima.
Najviše ne podnosim čitav srpski narod.
2. Koji je najgori domaći film koji si ikad gledala?
Boj na Kosovu, Zdravka Šotre. Pored uživanja koje čovek doživljava u nadahnutim rečenicama koje izgovaraju počastvovani glumci, mogu se videti i radijatori i traktori, kao i delovi uniforme JNA vojnika, statista, prilikom bitke. Da je snimljen u duhu Brajanovih žitija, bio bi to naš najbolji film.
3. Koliko na pijaci ima neiskrenih prodavaca sira i drugih suhomesnatih prerađevina?
Ako prodavac laže, sir ne laže. Kupcu neosetljivog nepca je ionako isto šta prodavac govori, uvek će kupiti loš sir.
4. Postoji li izvikaniji slikar od Miloša Šobajića?
Olja Ivanjicki, Vuk Veličković, Milić od Mačve, Uroš Tošković, Lubarda, Mersad Berber, Cile Marinković, Endi Vorhol, Baskijat, Pikaso, Salvador Dali, Klimt i mnogi drugi. Kada razmislim o ovom ogovaračkom pitanju, čini mi se da je izvikavanje bitan element u toj profesiji. Izvikavanje se pojačava ili stišava u skladu sa epohama, političkim trendovima ili nekim drugim potrebama društva. Izvikavanje slikara kod nas je najčešće u vezi sa učvršćivanjem slave neke političke ideje, ili bez ikakve ideje. Takođe, elegancija odore i pojave samog slikara je važna. On mora posedovati misteriozna znanja ili imati makar zagonetan izraz lica. Temperamentno kolutanje očima i ljutitost u izražavanju, posećivanje priredbi i praktikovanje raznih socijalnih integracija, garantuje izvikanost. Čini mi se da u inostranstvu pomaže i obljubljivanje velikog broja žena i muškaraca, najbolje bez diskriminacije u pogledu pola.
5. Da li je postojanje nevladinih organizacija najava za skori smak sveta?
Nevladina organizacija je i Al Kaida, Plejboj Menšn, Srpska pravoslavna crkva i niz raznovrsnih ideja, manje ili više sumanutih, oko kojih se udruže neke ličnosti i dejstvuju. U nekim krugovima se smatra i da su tri sagovornika nevladina organizacija, pa se shodno tome i pristupa. NKVD je smatrao i da je pojedinac nevladina organizacija, a i ja mislim tako. Skori smak sveta se stalno najavljuje, ne verujem da će biti skoro, iako bi nekad mogao da se desi. Ljudi ne mogu da smaknu svet, neka galaktička katastrofa ima mnogo veće šanse. 6. Ima li neka Madonina pesma koja ti se sviđa?
Ave Maria, Vladimira Vavilova.
7. Koliko te nerviraju oni kartonski dodaci na cigaret filteru?
Nisam uočila te dodatke.
8. U kojim pogledima te najviše nervira internet?
Kada mi se zaglupi modem.
9. A ko je najgori domaći pisac?
Mnogo je loših pisaca,više volim da mislim o dobrim ili zaboravljenim, kao što su Ljubomir Micić i Grigorije Božović. Prvi mi je simpatičan zbog Barbarogenija Decivilizatora, a drugi zbog mesta i vremena koje opisuje. U jednoj priči se pojavljuje neka svojeglava Nerandža, kojoj se dosadilo što je siromašna i rob, pa odluči da se uda za Arnauta, jer su pored Turaka, oni jedino mogli bili bogati. To se smatralo velikom tragedijom za jednu devojku, kao da je umrla. Porodica i najbliži su odlučili da joj tri dana sve drugarice, rođaci, mili i dragi, dolaze u posetu kako bi se oprostili, sa poklonima i najvećom ljubavlju, bez prekorevanja (neko je prodao stoku, neko nešto vredno, što je čuvao dugo, da joj se kupi). Dobila je mnogo svile i haljina, raznih raskoši, pa kad uvide Nerandža da više voli svoje najbliže od predmeta, raskide veridbu i vrati se kući. Danas se Nerandže nude svuda, pala im je i cena drastično, a nemaju ni mudre roditelje i plemenite rođake. Nemojte da jedete Nerandže, niti da im se podsmevate.
10. Da li je železnička stanica u Zagrebu tek preslikana beogradska železnička stanica, samo stavljena ispred ‘’Konja’’ ?
Ne znam, ne mogu da znam sve.
11. Ko je najveća smorulja među domicilnim političarkama?
Političarima i političarkama ne ukazujem postojanje.
12. U kojim količinama je Van Gog najgori domaći bend?
Zimomora jednog Svazilenđanina u Sibiru.
13. Koja je najdosadnija kulturna manifestacija gde si morala da budeš prisutna do kraja?
Otvaranje Sterijinog pozorja, prošle godine. Govorio je Dragan Velikić. Cipele su mu bile prašnjave, odelo takođe, nametao mi je pomisao da njega dugo nije produvao vetar, niti obasjalo sunce. Kazao je kako ne voli duge i dosadne govore u svečanim prilikama, učinio da mi lakne, a onda, sa izrazom mrtvozornika, održao dug i dosadan govor. Zabavljala sam se proučavanjem njegove svedene gestikulacije, oker nijansama i naborima na licu i čelu, gde je, časna reč, takođe bilo prašine. Posle toga je sledilo izvođenje predstave ‘’Barbelo, o ljudima i psima’’, što je učinilo da cvilim u sebi. Mislim da nisam bila usamljena, jer je publika kašljala na mestima predviđenim da budu smešna, a na onim nastojateljno emotivnim nije uzdisala. Ne odlazim na takve priredbe, ovo je bila slučajnost.
14. Koji je koncert za tebe bio najveće razočaranje?
To mi se nije dogodilo.
15. Ko je najizvikaniji i najgori strani pisac?
Rastem u groznog starca i sve više frkćem i odmahujem rukom na mnoge dobre pisce. Loše ne razmatram, kao i političare. To su u stvari iste osobe.
16. Pratiš li tuđe blogove i ako da, koji najradije čitaš?
Čitam razne blogove, volim kada pronađem nekog ko zanimljivo ili odlično piše, ili ima neku neobičnost u intonaciji, ili da je blesav na meni simpatičan način. Dopada mi se mnogo blogova, a poneki me i ushićuju. Čitam - Dudarim, Velelepna taverna, Glup, Lav Afrički, Sexlive, Posetilac i ostali njegovi blogovi, Xiola, Cveće zla i naopakog, MMKF, Fbiana, Anagama, Hogar, Skyseeker, Yousiff Gujarati, Malo, Ne vredi, Stepski, Erazmo, Wkj, Napushanovic, Ruke, Jelo, Olifant, Debela Berta, Libra, Kume bliznakinje, Radost, Krčma kod Lukrecija, Margo, Out of my mind, Painkiller, Loveless, Catcher, Vaš omiljeni blog, Soba, Valsinuts, The beast who writes in nude i ima ih sigurno još, ali ne mogu da se setim u ovom trenutku.
17. Koja je najveća nepravda koja ti se desila kao detetu?
Svemirski brod koji nije poleteo, a pravila sam ga čitavog leta. Takođe, more koje se nije pojavilo ispod mog prozora, kada sam uvežbavala magiju.
18. Ispričaj nam kad si ispala najgluplja u životu.
Nikada nisam ispala najgluplja, mada sam se svojski trudila. Umereno sam glupa, bez drastičnih amplituda.
19. Kako je izgledala najlepša igra tebe s decom?
Vrlo neestetski - gađanje hlebom i jastucima, otvaranje usta prilikom jela – ko ima najljigaviju čeljust, tetoviranje flomasterima, prekopavanje parka u potrazi za kostima dinosaurusa i drevnim gradom...
20. Ima li tvoj blog uticaja na svetski poredak?
Na svetski poredak uticaj ima samo nuklearno naoružanje kojim neko raspolaže. Moj blog nema tu opremu.
Haos nastaje u momentu kad kačim ovaj intervju a ne znam ko ga je vodio... Vidite kuda vodi samoupravljanje? Opštem haosu i rasulu... Svejedno, potpitanja tek slede. Bar od mene...
Ja mogu samo da kažem u vezi pitanja broj deset da ono nema veze sa mozgom i da je glavni kolodvor u Zagrebu mnogo lepši od glavne železničke u Beogradu.
i ja to mislim u vezi s kolodvorom u zagrebu, ali se ta priča o sličnosti toliko provlači da sam i sam u nju počeo da verujem. na kraju krajeva, ima tu negde istine, kao i u svemu, jedina objektivna razlika se krije u tome što je zagrebački kolodvor neuporedivo čistiji od beogradske stanice. a sve ostalo je zaista vrlo, vrlo slično.
jedini put kad sam završio na zagrebačkom kolodvoru je davne 1985. bio sam užasno, ali baš užasno pijan, a neki ljubitelji jna suvenira su mi ukrali mornarsku kapu i bluzu koje sam skinuo u žaru pijanstva. onda me je na tom kolodvoru uhapsila vojna policija. sledeće čega se sećam je kako bežim niz peron beogradske železničke stanice. dakle, sličnost tih stanica je ogomna.
a imam i jedno konkretno pitanje: full, čekaš li još to more?
pavleche, kako mislish KO je vodio intervju? zar postoji iko drugi osim mene, ko mozhe da slozhi tako idiotska pitanja a da dobije onako divne odgovore.
Da, negde sam čitao da su Pikaso i Dali najomraženiji slikari. Za Dalija još mogu da skapiram, jer je kao čovek bio prilična moralna nula, ali za Pikasa mi nikako nije jasno. Full, možeš li mi obrazložiti zašto Pikaso? Mislim, jeste on izvikan, ali za razliku od Madone i Miilća od Mačve, bio je izuzetan umetnik.
Što se tiče otkopavanja kostiju dinosaurusa, zanima me da li si ikada pronašla nešto? Bilo šta zanimljivo?To pitam zbog toga što sam ja, kao klinac, baveći se istom aktivnošću, pronašao neku ogromnu kamenčinu za koju sam tvrdio da je skinuta sa Keopsove piramide, pa sam posle terao starijeg burazera i njegove ortake da to izvade, što su oni, nerado, i učinili...
Shargarepice, nisam predvidela pogon, nikad inženjer od mene.
Glup, to su bili poslednji dani moje naivnosti i verovanja u nadnaravno, mada, stekla sam saznanje da more uvek čeka mene, samo na drugom mestu.
Pavlec, i izuzetni umetici dožive izvikavanje, a trebalo je i nešto da odgovorim, pa mi se on nametnuo. Inače, njegove slike pre kubizma su pravi kičić, pa mi je sve to sumnjivo.
Rdr, naravno, lobanja psa je pljunuta pterodaktilova u predelu očiju, a otvarači od piva rimski žetoni za džek pot i da ne nabrajam dalje.
nakiću, neko je vrlo predcizno matematički izračunao da ako budemo postavljali intervjue jednom nedeljno da će nam svima trebati po pet života da sve obradimo. otud brzina, i ponovo ista opaska kao u slučaju b92, ovaj intervju nisam radio ja, luče moje!
Ne mogu da verujem da je Pavle Cosic propustio interviju sa Pavlom Cosicem. Nesto nepreticiozno... Recimo kao "REcenzija Pavla Cosica knjige Pavla Cosica u izdanju izdavacke kuce Pavla Cosica na blogu Pavla Cosica". Odista cudno koliko taj mladic uskracuje sebi zbog urodjene skromnosti.
#pavleche, zasigurno se znate, zli podstanar je bio na blogskupu u podzemnoj 'radionici'.
#bejb, za tebe josh jedno potpitanje, a mozhe i za druge, mozhe i za tebe, #pavleche: zashto su pink floyd zvali da na njihovom koncertu u berlinu peva sindi loper, a ne madona? sindi loper i rodzher voters koji se tada opet pridruzhio grupi!
Borise, Pavlec se, verovatno, ne seća ni da je mene upoznao... Elem, zašto si potegao pitanje Floyda? Ma, najgore mi je bilo kada je Voters, u Berlinu, dognao Brajana Adamsa... Kakva Sindi Loper, kakvi bakrači... Bolna tema... Bolna, nema šta...
Sani, portugalsku za sezonu jesen/zima, a špansku za proleće/leto. U stvari, nikada ne umem da odlučim neopozivo, ovako mi se sada pričinjava. Ako moram baš da se opredelim, portugalska.
nadam se da si pogledala...
#bejb, imam za tebe i josh jedno pitanje: rano proletje ili kasna jesen? nemoj mi izmedju, nego konkretno ovo. rano proletje ili kasna jesen?
no, kad smo vetj ovde, evo ti josh jedno potpitanje: jok, kasnije tje potpitanje, moram prvo uvod u potpitanje. sinotj sam opet gledao isijavanje, preksinotj sam gledao skarfejs. dosta za uvod. potpitanje glasi: nikolson ili patjino? i zashto?
Džek, zato što imam utisak da nikada nije ozbiljan dok glumi, da se zabavlja i na svoj i na tuđ račun. Ukratko, ne zaglumljava se a održi ti i filozofski kurs i policijsku akademiju.
Zbog ovakvih odgovora sam i želeo da intervjuišem Rastka, i sada ostaje samo da neko u komentarima napiše kako pitanja nisu kratka i kako su odgovori dugi, pa da mu ja napišem da se vrati i čita Lepenskog. Borise, Pavle i ostali, gospodin Rastko Radičević.
Dare
1.Koliko je Zapadna Morava uticala na tvoje «zapadne» stavove? Da li se svi Čačani lože na Medlin Olbrajt?
- Uticala je tako što je uvek tekla ka Stalaću i Velikoj Moravi, a zatim, Dunavom, išla ka Crnom moru. Ona je mogla negde da ide, za razliku od većine nas. Takođe, za Zapadnu Moravu, pa, skoro svakog Čačanina, uključujući tu i mene, vežu uspomene na prva pijanstva, prve ljubavi, prva davljenja (za nas koji ne znamo da plivamo i nikada to nećemo naučiti), kao i jaka vezanost za Ovčarsko - kablarsku klisuru, tačnije, Ovčar Banju. Moj pokojni ćale je imao vikendicu u Ovčar Banji, pa sam ja, na neki način, tamo i odrastao.
Što se Medlin tiče, pa, jebiga, svaki se seljak pali na moć, tako da se danas, definitivno, svi Čačani pale na Hilari Klinton i Mirjanu Marković. Nekada su to bile Medlin Olbrajt i Mirjana Marković. Vidite kako su se stvari, bitno, promenile.
2.Omiljeni kiosk, i da li je frižider obavezan rekvizit u tom maloprodajnom objektu?
- To je trafika u neposrednoj blizini moje zgrade. Od 1994. do danas, sa pauzom od nekoliko godina koje sam proveo u Beogradu, non stop visim tamo. Kad trebam nekome, a ne može da me nađe zato što nisam kući, nisam na poslu, a mobilni, naravno, ne uključujem, svi znaju gde me mogu iskopati. Pre nekoliko dana, moj ortak je otvorio kafanu, tu, na 50 metara od mog ulaza, pa, trenutno, miksam. Ipak, trafika je trafika. Tu mogu da popijem 1000 piva i to "na recku".
Da, frižider sa pivom zauzima centralno mesto u tom svetu, ne moram, valjda, ni da naglašavam...
3.Sad budi duhovit, pa mi napiši nešto o duhovnosti. Hrišćanin, musliman, made the force be with you, ili nešto sasvim drugačije?
-Religija mi se smučila odavno. Već dugo se deklarišem kao ateista, mada mi je muka i od takvih klasifikacija. Svaka religija zloupotrebljava vernike. Pljačka ih i masti gde god stigne. Svaka religija, pa bilo to hrišćanstvo, i neka od njegovih sekti, islam, budizam, judaizam, komunizam ili kapitalizam jedino što ume je da prodaje muda za bubrege, mačke u džaku ili cigle. Pa, kome je šta potrebnije, taj se na isto i primi, k'o mlad vepar na suvu šašinu. I dok neko mlati lovu, deli pozicije moći i drnda vunu, naivci se mole, klanjaju, meditiraju, salutiraju ili dižu kredite.
Marks je lepo rekao da je religija opijum za narod. Pravi ga mirnim i bezopasnim. Dodatno, pruža mu i neku nadu. Neodređenu i mršavu, ali ipak nadu. Isti rezultat bi se postigao kada bi narodu, besplatno, delili marihuanu ili Lorazepam.
Inače, sam koncept religije, kao sistema moralnih i društvenih propisa koji postavljaju neka osnovna pravila ponašanja i uređuju društvene odnose, odavno je izgubio svoj smisao. Mislim da će, vremenom, religije ili nestati, ili prerasti u jednu - unitarnu. Sumnjam da će jedna od postojećih preuzeti primat. Pre će to biti neki miks. Ipak, i u tom slučaju, religija će jednog dana morati da nestane, samo pravo je pitanje da li će prvo nestati religija ili će se čovečanstvo pre nje odšetati sa istorijske scene.
Dodaću i to da duhovnost nema neke posebne veze sa religijom. Duhovnost se može postići isključivo na individualnom planu i ona ne može zavisiti od religije, društveno - političkog uređenja ili bilo kog pravila ili propisa. Duhovnost je lična stvar svakog pojedinca.
4.Kada naučimo, kao i Rusi, da «varimo» pod vodom, da li će naš savez, uz pomoć Belorusa, postati mnogoljudniji od Kine?
- Samo ukoliko budemo "varili" neku, kvalitetnu, travu. Sa druge strane, mnogoljudnost Kine(PRC - a, tačnije) je precenjena. Evo, recimo, u Čačku ima, jedno, trista kineskih prodavnica, a samo jedan Kinez. Jebiga, sam je, ali svuda stiže... Mislim da je negde postojao grafit, a grafiti su uvek u pravu, koji je glasio: "Nema ovde mnogo Kineza! To je samo jedan, ali svuda stiže!"... Ipak, možda se i varam... Ili varim... A to je, već, prvi pravi korak ka Savezu sa SSSR - om i Pjongjangom...
5.Ko je odvojio više dobrih pičaka, Dragan Todorović ili Tomislav Nikolić, prilikom raspada SRS-a?
- Najviše dobrih pičaka, nesumnjivo, je odvojio Todorović. Tu je fatalna Violeta Popadić, zatim, erektivna Nataša "Gumiflex" Jovanović, nezaobilazna (čitaj: ne mo'š je lako opkoliti) Vjerica "Mama Leone" Radeta, pa pop Gordana Lazić - protojerej stavrofor i, naravno, Zoran Krasić - Pička. Ima ih još, ali su u senci. Sa druge strane Nikolić je, ukoliko ne računamo rascvetanu Jorgovanku Tabaković, odvojio samo jednu - usta Aleksandra Vučića.
6.Koje govno više smrdi, strano ili domaće, tj. da li si bio za Miloševića ili da nas bombarduju?
- Svako govno smrdi pa mu dođe, sasvim, svejedno da li je strano, domaće, žuto, crno, belo, heteroseksualno, seljačko, udarničko, žensko, muško, pravoslavno, homoseksualno, katoličko, Miloševićevo ili Klintonovo.
Ipak, govno najviše smrdi kada ugaziš u njega, a pre deset godina se gacalo na sve strane.
7.Nacionalni stroj je nastao u Novom Sadu, jer su tamo Srbi ugroženi, ima ih samo 74%. Da li su u Čačku organizovaniji i zaštićeniji, jer ih ima 97%, a ako nisu, koji narod, ili narodi, prednjači u satanizaciji Srba?
- Nije tačno da u Čačku ima 97% Srba. To su, gnusne, laži i neprijateljska propaganda. Ima ih 98%! Zbog specifične situacije ovde su Srbi, prilično, organizovani. Tu su Dveri srbske, navijači, KjuKluksKlanovci, Ravnogorci, članovi Nove Srbije, Ljotićevci, Nedićevci, popovi i profesori istorije.
Sa sruge strane, i pored dobre organizacije vezane za DSZ i ONO, žitelje Čačka, neprestano terorišu, tamnoputi, afrički fudbaleri koji, brutalno i bez upozorenja, naleću nosevima na pesnice, bubrezima na pajsere i lance i glavama na cokule nevine i nezaštićene čačanske omladine. Ali neće oni još dugo. Naime, čuo sam da će Afrika da se raspadne. Isto kao Evropska Unija i Amerika.
8.Čačak, ponovo. Kakvo je mišljenje redakcije Čačanskih novina, da li je novinar, koji je sramno špijunirao čardak Velje Ilića, prisilio na seks ovčice koje su nevino pasle u okolini, ili je do razvratnog seksualnog čina došlo uz pristanak nežnih, belih, mekih i umilnoglasnih stvorenja?
- Vladimir je naš kolega i prijatelj. Sve insinuacije vezane za taj događaj su bile čista pakost i, nadasve, bolesna konstrukcija. Čovek je samo čekao da Velja, telefonskim putem, "Večernjim novostima", čiji je Vlade dopisnik, dozvoli slikanje te klinike u izgradnji, ali je Veljino "obezbeđenje" bilo brže i grubo je "sprovelo" novinare, ne sa Veljinog imanja, nego sa čitavog atara Kačulica i Slatine.
Zašto je Velimir, kasnije, izmislio incident sa ovcama, može biti samo pitanje za psihijatre ili marketing stručnjake.
Nažalost, ja na ovo pitanje ne mogu odgovoriti na zabavan ili sarkastičan način, jer se radi o nekome koga poznajem, sa kim sarađujem i čija je jedina krivica bila pokušaj ispunjenja radne obaveze, a ne jebanje ovaca čačanskog obor - kneza...
9.Savršena strana Čačka, Radomir Mihajlović Točak, na primer? Daj još nekoga, ili nešto, obrazuj nas (dugo a) sa severa.
- Da Čačak nešto valja ne bi svi pametni bežali iz njega. Mnogo kvalitetnih ljudi je otišlo odavde i napravilo karijere. Pisci, muzičari, naučnici...
Puriša Đorđević mi je jednom prilikom rekao: "Rastko, samo beži iz Čačka. Ma, ne moraš u Beograd, možeš i u Gornji Milanovac. Da ja nisam, na vreme, pobegao ništa od mene ne bi bilo.". Sličnu stvar mi je rekao i pokojni ćale: "Mile, da sam ja ostao u Čačku sada bi me pijanog šutirali po kanalima.".
I pored svega toga ja sam, još uvek, tu... Kanali mi se smeškaju u facu...
10.Kuvaš li? Napiši neki recept.
- Kuvam, naravno! To je, pravi, muški posao. Iako najviše preferiram ražanj, roštilj i zemljani lonac, nađe se tu mesta i za razne soseve, čorbe, supe, kotliće i sl.
Evo jednog dobrog recepta: - Uzmete nekoliko tanko isečenih, a dužih, junećih šnicli. Od buta, najbolje. Otvorite pivo i popijete ga. Šnicle, blago, istučete, posolite i pobiberite po ukusu. Otvorite drugo pivo i popijete ga do pola. Na šnicle poređate seckani kačkavalj i srolate ih kao palačinke. Popijete ostatak drugog piva. Uzmete dugačke, vrlo tanko isečene, šnitove slanine i njima dobro obmotate zarolane šnicle. Ko ne ume da zavrne slaninu tako da ne spadne tokom prženja može da je zakači čačkalicama, ali nikako ne treba zaboraviti da je preporučljivo skinuti čačkalice pre konzumacije. Dok stavljate tiganj, sa malo ulja ili putera, na ringlu, da se dobro zagreje, otvorite i treće pivo i, naravno, popijete ga. Poređate, zatim, šnicle na tiganj i pečete ih na nešto tišoj vatri, vodeći računa da se peku ravnomerno, sa svih strana. Šnicle su gotove kada slanina dobro porumeni i postane hrskava. I, to je to! Kada se, napokon, nađu na tanjiru, šnicle bi trebalo zaliti majonezom i naseckati crnog luka sa strane. Sve salate su poželjne i dobro došle, a posle ovakve klope trebaće vam, barem, još desetak piva.
Prijatno i živeli...
11. Ima li Obeliks, koji nikada nije ušao u dilemu: prasetina – kobasice sa sitnim kostima, ukusa?
- Naravno! Ništa bolje od dva - tri pečena vepra na prazan stomak. Kad smo već kod divljih svinja, jednom prilikom sam probao gulaš od divlje svinje koga su napravili lovci u nekoj šumi kod Gornjeg Milanovca. Ništa bolje i ukusnije u životu nisam jeo. Ko god bude imao priliku obavezno neka proba. Neće se pokajati. Naravno, vodite računa da meso, pre konzumacije, bude pregledano u laboratoriji.
12. Ha, kad sam kod Gala, koji je tvoj čarobni napitak?
- Pivo je, istinski, čarobni napitak iako, prilično, sporo deluje. Treba mu nekoliko godina da udvostruči tvoju težinu i gabarit, ali kada ih udvostruči postojano ih i drži. Rasol je, takođe, čarobni napitak. Kada ga popiješ prosereš se u roku od par minuta, a gasovi koje ispustiš, ozbiljno, poderu ozonski omotač planete Zemlje. Čista moć. Moja, dobitna, kombinacija je mešavina piva i rasola.
13.Fender Stratocaster, koji je Mandušić Vuk najbolje koristio, ili koristi, tu ubojitu pušku? Slobodno se pohvali da je imaš u kući, imam je i ja.
- Ovo bi bilo pitanje o muzici. Dakle, što se Strata tiče, najubojiti je u rukama, stanovitog, Gilmura Dejvida. Mada ni Dare, a ni Rastko, ne zaostaju peviše. Mislim, ubaci Dareta i Rastka u tu music - mašineriju pa da vidiš kako bi "pržili".
Tačno je da imam jedan kući. To je Fender Stratokaster, Amerikanac, iz sedamdeset i neke godine prošlog veka. Ima, pravi, Gilmoure ton i strašno sam ponosan na njega. Dobro je što sa njim možeš, bez problema, da sviraš jazz i blues. Tu i usna harmonika, uvek, ima posla... Ipak, sledeći na listi mi je Gibson Les Paul... Iskopaću i njega, kad tad...
14.Kako bi nazvao muziku koju najčešće sviraš kad si sam? Pravac, da ne kažem smer i intezitet?
- Horor džez sa elementima bluza. Tačnije, pomešajte Toma Vejtsa sa Džonom Karpenterom, na to dodajte, vrišteće, Pink Flojde, mračnog, Nika Kejva i melodiju Ajron Mejdena. Sve to začinite sa prstohvatom Sex Pistolsa, par žlica Luja Armstronga i nekoliko zrna ZZ Topa. Zapržite sa, patentiranim, RDR saundom i to bi bilo to...
15.Žene. Da li si čovek nogu, čovek sisa (dugo i), čovek dupeta, ili se ložiš na intelekt pa bi Anabelu Basalo pre čitao nego jebao?
- Ja sam čovek lica. Prvo lice pa sve ostalo. Elem, lice, sa manje ili više, neznatnih, promena, najduže i odoleva kandžama vremena. Sise i dupeta, relativno, brzo stradaju. Opet, ako već moram da biram nešto od ponuđenog, mislim da bih bio čovek nogu. Jbg, one se ponajbolje vide, bez obzira na godišnje doba. Zimi sve devojke imaju dobre sise i dupeta. A Anabelu Basalo, svakako, ne bih čitao...
16. Daj neke knjige koje su te učinile boljim, ili dobro nasmejale.
- Na, ubedljivo, prvom mestu je "Autostoperski vodič kroz galaksiju". Osim tog, genijalnog, ostvarenja Daglasa Adamsa lista mojih omiljenih knjiga je poprilično dugačka. Naime, odrastao sam uz knjige. Keva mi je profesorka jugoslovenske i svetske književnosti, a pokojni ćale je bio pisac. Svuda oko mene su bile i jesu knjige. I dan danas čitava tri zida u stanu, od poda do plafona, zauzimaju police sa knjigama. Kao u biblioteci. Tako sam ja, u određenim fazama, grabio šta stignem i čitao kao lud. Šekspir, Dostojevski, Defo, Žil Vern, Brem Stoker, Herbert, Servantes... Kiš, Pekić, Andrić, Ćopić, etc.
Kasnije sam se učlanio u biblioteku gde sam se, takođe, ponašao manijakalno. Ali, da ne dužim previše. Veliki sam fan Svetislava Basare, pogotovo "trilogije" iz dva dela: "Looney tunes" i "Sveta mast", a najmračnija knjiga koju sam pročitao je "I magarica ugleda anđela" Nika Kejva. Jednu knjigu sam, čak, i ja napisao.
Ovde bih dodao da su bitnu ulogu u mom životu odigrali stripovi, a prvi strip koji sam pročitao i to kada sam imao samo četiri godine je Alan Ford, epizoda: "Nijema papiga". Kasnije sam postao veliki fan i kolekcionar stripova, a omiljeni su mi bili, logično, oni koji su bili i najdostupniji, recimo: Alan Ford, Mister No, Stripoteka, Marti Misterija, Dilan Dog, Horror, Tex Viler, Gigant, Nik Rajder, a nisam bežao ni od Zagora, Komandanta Marka, Kapetana Mikija, Velikog Bleka, itd. Uglavnom, italijanski stripovi.
Mada, kad god bih se dočepao bilo kog stripa, bez obzira da li je poznat ili manje poznat i bez obzira odakle potiče, bio sam, neizmerno, srećan. Još uvek sam, mada, priznajem, nešto manje.
17.Filmovi?
- U principu, volim starije filmove. Na prvom mestu mi je čitav opus Stenlija Kjubrika u kome posebno mesto zauzima "Odiseja u svemiru 2001.", a koju sam gledao više od dvadeset puta. Tu su, naravno, i "Isijavanje", "Paklena pomorandža", "Dr Strangelove" itd. Zatim, tu je, veliki, Andrej Tarkovski, pa Velsov "Građanin Kejn". Jedan od najvećih genijalaca bio je i Čaplin, a naročito se istakao u "Velikom diktatoru" koji je aktuelan i dan danas. Veliki sam fan Džima Džarmuša, iz čijeg opusa bih izdvojio: "Noć na zemlji", "Dead Man", "Coffe and cigarettes", itd. Zatim Dejvid Linč: "Dina", "Glava za brisanje", "Plavi somot", "Lost Highway"...
Nisam nikada bio gadljiv ni na komercijalnije naslove, pa ću, onako, bez nekog reda i logike nabrojati par, omiljenih mi, naslova: "Nosferatu", "Supermen I, II i III", "E.T.", "Kad jaganjci utihnu", "Čovek koji je pao na zemlju", "Ponekad se vraćaju", "Ben Hur", "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Magla", "Bliski susreti treće vrste", "Zvezdane staze I - XI", "Konačni horizont", "Alien I i II", "Delić sekunde", "Strah u Ulici Brestova I - V"... I, tako, mogao bih do sutra...
Treba pomenuti i, fenomenalne, serije kao što su: "Zvezdane staze", "Zona Sumraka", "Tvin Piks", "Blejkova sedmorka", "Šogun", "Dinastija", "Klinika Švarcvald" (za ove dve poslednje postoji, isključivo, emotivna vezanost)... Ponavljam, mogao bih do sutra...
Dodaću i to da je, po mom mišljenju, domaća kinematografija čisto sranje. Sa izuzetkom nekoliko ostvarenja koja pripadaju, takozvanom, "Crnom talasu"...
18.Tvoj blog, i Mojblog u celini?
- Ja, još uvek, kao avatar držim sliku naslovnice starog MojBlog sistema. Mislim da je promena softvera katastrofalno uticala na ovaj Matrix. Ne čudi me, to sam predvideo istog momenta kada se dogodilo. Nije trebalo biti previše pametan pa shvatiti u kom pravcu će se stvari razvijati. Mnogi, kvalitetni, blogeri su otišli i još uvek odlaze, a neprestano dolaze nove generacije koje, najčešće, nemaju nikakvog šlifa ni duha. Čast, malobrojnim, izuzecima.
Čini mi se da godine krize, izolacije, ratova i opšteg propadanja konačno uzimaju svoj danak. Dolaze nam generacije ispranih mozgova, nakljukane bensedinima i turbo folkom, bez mašte, bez ukusa, bez obrazovanja... Sve je više i ozbiljnih psihopata. Kako u životu, tako i na Blogu. Mi stariji se ili povlačimo ili umiremo. Sve mlađi. Ko nije poginuo na vreme sada čeka produženu ruku svih onih, preživljenih, sranja da ga opauči po srcu, mozgu, plućima ili da ga, polako, razjede iznutra. Na kraju se, ipak, sve plaća.
Što se mog bloga tiče, slučajno, kako je i nastao, slučajno i opstaje. Da ne pišem te tekstove za "Čačanske novine" sumnjam da bih imao živaca da izmišljam nešto po blogu. Pogotovo ne nešto takvo, politički, angažovano. Moj blog se (osim jedne promene templejta) nikada nije menjao. Kakav je bio pre tri godine, takav je i sada. Ništa posebno. Kako će to ići dalje, pustimo vreme da pokaže...
19.Šta radiš u životu, za šta misliš da to radi manje od 5 % populacije? (primer, voziš lokomotivu, štrikaš, crtaš nogama, jebem li ga, nešto neobično.)
- Hmmmm, pa, recimo, mobilni telefon držim, stalno, isključen. Uskoro ću da ga bacim u Zapadnu Moravu. Kupio sam teleskop i kroz njega posmatram, isključivo, nebeska tela. Kada bi znali kako je Mesec zanimljiv i kako, uživo, sijaju Saturnovi prstenovi i vi bi nabavili teleskop. Ovakav, kakav sam ja kupio, košta 100 Eura i, sasvim pristojno, radi posao. Ali, za teleskop treba strpljenja, živaca i mnogo, mnogo, ljubavi...
20. Kraj. Završi po svom izboru. Napiši nešto. Pesmu, poruku, napuši nekoga, tvoj izbor. Neka bude volja tvoja na ovom blogu kao i na tvom.
- Ostajte mi živi, zdravi, veseli i debeli... Aj' živeli, bre...
Ja sam ostao bez reči... Iako sam ovaj intervju dobio pre objavljivanja, namerno ga nisam pročitao (bar ne do kraja), čekajući oficijelno pojavljivanje. Takav sam čovek - oficijelan. Odlično! Potpitanja ću kasnije, nego sad jedno pitanje za sve, a inspirisalo me to što sam danas zajedno sa Fbianom snimao neki prilog za RTS o blogu (biće u sredu na drugom kanalu u pola devet uveče, pa ko se seti neka pogleda). Kako to da su ovde mnogo zanimljiviji intervjui nego u bilo kojim novinama ili na bilo kojem radiju ili televiziji? To je stvar oko koje se trebamo zapitati, a to sam i rekao za RTS u vezi sa blog-izdanjima Korneta, samo što sam siguran da će mi to otfikariti. Jednostavno, blog je mnogo svežiji, živopisniji, zdraviji, realniji i prijemčiviji od svakog medija. U stvari, to generalno važi za ceo internet, samo što se u šumi đubreta teško snaći....
abre, kad pomenu 'blejkovu sedmorku', josh uvek ne mogu da prezhalim shto onako skonchashe u eksploziji... a ne mogu da prelazhim ni starbaka iz 'galaktike', kad je ostao sam sa cejloncem na onoj planeti i vishe se nije pojavljivao u seriji. to bash loshe utiche na dechji um, ko da ti umro neko.
Morticia, živeli, bre... Slađo, pretpostavljam da je neko, pre mene, izmislio nešto slično, tako da ne znam kako bih to nazvao, ali nema ni veze... Treba probati... Mnogo je dobro... Stepski, otpozdravljam,... Elem, potpitanja su, možda, stigla... Untouchable Freak (Neregistrovan), može, uvek, bre... Pavlec, niko nikoga ne tera da bude na blogu, a od bloga nema ni para, tako da je logično da je ovde sve iskrenije i opuštenije... Kada blog postane biznis, onda se sve menja iz korena... PS Gledaćemo RTS u sredu, ako ne bude skupštine... Dudarime, ja bih zvekn'o kajsiju, jbg... Ako nema piva... Borise, ja sam plakao tada... Nije ni čudo jer sam imao šest, sedam godina... Mada, plakao bih i sada... A, vidiš, "Galaktiku" sam zaboravio da pomenem... Ali, kad kažem "Galaktika", mislim na staru, dobru, "Galaktiku", a ne na ovo, novo, sranje koje pokušavaju da nam prodaju, umesto bubrega...
Fuck! Ovaj tekst toliko inspiriše da ima tu gomila stvari koje me zanimaju, ali ajde da ispoštujemo Sanatorijuvovu logiku da je lik sporiji od sopstvene senke... Dakle, pošto ima toliko pitanja o Čačku, a ja Čečana beogradskih poznajem baš mnogo mnogo, niko nije bio spreman da mi do kraja objasni kako je došlo do toga da Velja Ilić, i povrh svega, bude i dalje velika i neprikosnovena faca u Čačku. Možeš li m tii, za početak, rasvetliti tu misteriju? Moram da dodam... Ja sam intenzivno pratio dešavanja u Čačku devedesetih i uverio se da je to za Miloševića tada bio najopasniji grad na svetu, što se pokazalo kao istina, apsolutna, ali baš zbog toga me zanima ko su ti ljudi koji i kako i na koji način veruju Velji...
Pavlec, Velja je završio karijeru... Elem, Velja je 1996. godine, došao kao "spasilac". Između ostalih frikova i ja sam bio jedan od onih koji su ga, na rukama, nosili po trgu, tada, kada je pobedio... Njegov prvi mandat, na mestu gradonačelnika, bio je fenomenalan... Svaki "Čečen" se ponosio njime... Ipak, to je bilo vreme mutljavine i svakakvih prevara, pa je Velja, ispod žita, maksimalno profitirao... To se tada, jedva, znalo... Imali smo, Slobu, sankcije, bombardovanje, etc... Velja je tu bio najbenigniji... E, onda sledi drugi mandat gde Velja dere Evropu uzimajući od njih sve za džabe, cepajući cene svega u nedogled... Tada se, već, primetilo da Velja "lapa", a i razbucanog, žutog, Yuga, već je zamenio Džipom... Onda Velja počinje da saražuje sa čačanskom mafijom, dobija prve batine od čačanskih kriminalaca, ali se, istovremeno, podiže na političkoj sceni... Sarađuje sa DB - om, pušta Legiju da radi šta hoće u Čačku i skuplja poene... Posle, postaje ministar, gradi dvorove i, sa svojim prijateljima, kupuje sve firme u Čačku... I, sada, Velja poseduje Čačak... Ali, sve to dođe na svoje, jelte... Kao što vidite... Kraće ne može, a duže bi zahtevalo mnogo prostora... Mislim da sam, najvažnije. u ovim crtama, rekao... Eto... Sada se vratimo na moju prvu rečenicu u ovom komentaru...
uzgred, iskoristiću priliku da po hiljaditi put ponovim blasfemiju od koje se svima diže kosa na glavi: blue velvet, tj. plavi somot je verovatno najgluplji i najisfoliraniji film na svetu. uspeo sam da ga odgledam do kraja tek iz trećeg pokušaja (sva tri su bila u bioskopu) na nagovor prijatelja i uporna ubeđivanja da je film odličan. i pored svega, i dalje tvrdim ono iz prve rečenice.
mene zanima sledeće: od svih likova koje tako lepo opisuješ u svojim postovima, koji ti je najzabavniji, koji te uvek nasmeje dok mu stavljaš u usta sve one mudre reči?
#pavleche, nekako sam sve ubedjeniji da tebe treba drzhati gistro daleko od filmova bilo koje vrste, a onda ti za kaznu dati da gledash supermena i matriks, dok su ti ochi na silu otvorene, kao u paklenoj pomorandzhi onom sirotom aleksu.
#stepski, ne zasmejavaj me, choveche, u trenutku kad sam odabrao ozbiljnu notu. e jebemumater, sad si mi skroz sjebo koncept.
#rastko, bitju dovoljno drzak da tvoju listu filmova dopunim sa 'terminator 1-2'.
Borise, apropo, i taj , drugi deo Paklene pomorandže je toliko smoran da je negledljiv. Ti nemaš pravo glasa uopšte pošto ti je Supermen super film. Mislim, pa i sam autor tog filma zna da je to đubre najveće na svetu. Stepski, i ja se sebi divim, ali to je proisteklo iz radoznalosti i nesamopouzdanja. Kad ti 30 ljudi kaže da si lud zato što ti se neki film ne sviđa i još te ubeđuje da ga nisi shvatio jer ga nisi odgledao do kraja, onda normalno da sam mislio da sam tri puta pomislio da je film fenoenalan a da sam ja poludeo. Ali pošto sam napokonu, uz teške muke, uspeo da ga odledam do kraja, odgovorno tvrdim da je to najveća folirancija ikad prenesena na filmsko platno. Uostalom, to važi i za ostale Linčove filmove (naročito za kansku blamažu Divlji u srcu i ono neko đubre iz kraja devedesetih na koje su se svi ložili a ne sećam se kako se zove), ali nekako je Blue Velvet najupečatljiviji jer s njim počinje propast filmske industrije koja je tek odnedavno počela malo da se oporavlja.
pavleche, drugi deo paklene pomorandzhe?! daj molim te, ili tjesh ti, ili tju ja da okrenem taj broj, da te pod hitno hospitalizuju!
drugo, supermena je radio richard doner, a richard doner je ako ne znash ko je, onda obavesti se. chak tje ti i brkata fbiana iz sebe ispustiti nekoliko hvalospeva o tom reditelju.
drugi deo paklene pomorandzhe... hoooo, bozhe...
Đole, Stepski, poslato... Pavlec, ne znam šta da ti kažem, ja sam "Plavi somot" gledao samo jednom i svideo mi se. Ipak, pošto sam ga, u međuvremenu, i nabavio, pogledaću ga opet i obratiti pažnju na činjenicu da postoje ljudi koji smatraju da je film sranje... Glupsamgnv, najzabavniji mi je bio Koštunica, ali ga, u poslednje vreme, nema nigde. Velja me uvek razveseli, jer šta god da mu "staviš u usta" to deluje iskreno i realno. Od ovih novih trenutno mi je najinspirativniji Vuk Jeremić... Borise, potpuno se slažem... Kao što i rekoh u intervjuu imao bih ja tu još dosta da nabrajam... Eto, čini mi se da nisam napisao ni "Blade Runner"...
Znam vrlo dobro ko je Ričard Doner, zato i tvrdim da on zna da je to đubre. Pa i Kornet je spreman da objavi Supermena, Fantoma ili Mirka i Slavka da bi zaradio pare... Mora od nečeg da se živi, a opšte je poznato da masa voli loše stvari pa je jedini način da ih zaradiš da napraviš nešto loše. To upravo važi i za Linča koji svojim filmovima direktno poručuje: "Ljudi, što vam filmovi budu gluplji i besmisleniji, to će ljudi na njih više da se pale". Apsolutno nijedan Linčov film nema rasplet. Svi imaju zaplet u pičku materinu, ali raspletu ni traga. To je direktno vređanje inteligencije. Gde je pravda na ovome svetu? Zašto on nije poginuo umesto Tošeta Proeskog?
rastko, da, blejd raner pod obavezno. skoro sam skinuo vangelisovu trilogiju koju je napravio za 25 godina od nastanka filma.
a imam i josh jednu sugestiju, vezano za stripove, samo se odnosi na romane: nindja, vajat erp, dok holidej, shejn, lun kralj ponotji... mishljenja sam da je lesli eldridzh, prvi nejapanac koji je ikada postao nindja, zapravo najvetji shmeker, jebach i tabadzhija koji se ikada pojavio u roto romanima.
#pavleche, otjesh li da ti i ja zajedno okrenemo broj richarda donera i da ga pitamo shta misli o supermenu? posebno ako se zna da je taj isti doner radio i supermen 2, koji se nikada nije pojavio u bioskopima.
Pavlec, ima li "Dina" rasplet? Uostalom, neki filmovi se i prave da bi gledalac mogao sam da dokuči "rasplet"... Što se "Supermena" tiče, sve one mane koje ima, a ima ih podosta, čine ga još simpatičnijim. "Supermen" je film uz koga sam odrastao i emotivna vezanost za isti poništava sve njegove "loše" aspekte...
Ajmo, imaš Rikijev broj? Ja sam ga negde zaturio. Ulažem 2 čekanja za biometrijski pasoš i 3 za ličnu kartu da će reći da je Supermena snimao samo zbog para.
Rastko, ne sećam se Dine. Gledao sam je na nekoj raspad kopiji na VHS-u, tako da nisam siguran da sam i tada tavno išta razumeo od tog filma. Uostalom, tad još nisam znao ni ko je Dejvid LInč.
#pavleche, ulazhem svoju krvnu grupu i sva 23 hromozoma da tje retji kako se suludo zabavljao dok je snimao supermena. ali, evo neshto i na tvoju vodenicu: kada je tada mladi glumac, kristofer riv, pitao vetj prekaljenog dzhina hekmena (leks lutor) zashto je prihvatio tu ulogu, hekmen mu je odvratio pitanjem: 'mislish, zashto sam je prihvatio pored onih par miliona dolara?'
#rastko, nema problema, bre. zato i postoje komentari i institucija potpitanja, da se sve to fino kompletira.
borise, to nije fer opklada. ja uopšte ne sumnjam da se on zabavljao dok je snimao film. pa i ja bih se zabavljao da objavljujem mirka i slavka u nastavcima, a možda i knjigu recepata iz "kuvati srcem". to bi se prodavalo ko alva, a ja bih se jako zabavljao.
i josh neshto: pre donerovog supermena bilo je vetj nekoliko ekranizacija. ali je donerov supermen zaista i leteo, zahvaljujutji 'zoptiku', efektu koji je smislio zoran perishitj, i za koji je supermen dobio oskara. plus toga, postoji i ful verzija filma, gde su stvari mnogo jasnije nego u bioskopskoj verziji. samo treba da sednesh i da pogledash, a ne da pljujesh tako na blanko.
Možeš, naravno... "Ukletu zemlju" sam prvi put čitao 1998. godine i delovala mi je kao hiperrealizam. Nekoliko godina kasnije, kada sam je pročitao drugi put, takođe mi je delovala kao hiperrealizam... Sada ne smem, ponovo, da je pročitam jer se plašim da će mi, opet, delovati kao hiperrealizam...
da, hiperrealizam. ja sam je chitao triput, i u isto vreme mi je dolazio i smeh i plakanje, ne na istim mestima, naravno. jebiga, volim da plachem i uz knjige...
a da me samo vidish na shta lichim kad uzmem u ruke 'sto godina samotje'...
Čekaj, to znači da je Sanatorijum Remix gotov? Kad si ga završio? Šalji, naravno, a preporučujem ti da uvod u prvo izdanje okačiš na blog. Ono je najsmešniji uvod u neku knjigu svih vremena.
Rale, snimak je vrlo kvalitetan. Inače, imam i ja jedno potpitanje. To je trebalo da bude jedno od pitanja za Vuka91, ali je on posle toga nestao bez traga i glasa i sumnjam da je to bilo baš zbog sledećeg pitanja: "Kako rešiti svetsku ekonomsku krizu?" Molim te da budeš maksimalno ozbiljan, važno je. Kad odgovoriš za SEK-u, možeš posle i za DEK-u (domaća).
DEK - u nek' rešava Krkobabić. To je njegov fah. Što se tiče svetske ekonomske krize, ili SEK - e, to je jednostavno. Treba štampati pare i deliti ih narodu u ogromnim količinama. Narod će sa tim parama, odmah, krenuti da kupuje i šta mu treba i šta mu ne treba i, samim tim, privreda će se, maksimalno, pokrenuti. Kada se privreda pokrene, automatski, dolazi i do sveopšteg rasta društvenog proizvoda, čime će kriza, definitivno, biti zaustavljena... E, onda treba dozvati duh Dragoslava Avramovića i rešena stvar...
rdr, zaboravih da ti se zahvalim na opširnom odgovoru o velji. to činim ovom prilikom. nego, to za krizu, ja imam bolje rešenje od hiperinflacije. treba jednostavno svima na celom svetu otpisati i oprostiti dugove od kredita koji su i stvorili krizu. to će imati dvostruki efekat. prvo, kriza će odmah prestati, a drugo, svi bankari će izvršiti samoubistvo. a bez bankara neće moći da žive ni kladioničari i menjači para pa će i oni izvršiti masovno samoubistvo. na mestima gde su sada banke, menjačnice i kladionice, otvoriće se jeftine kafane i svi ćemo biti srećni.
Pavlec, ja se, u potpunosti, slažem... Na taj način će se, između ostalog, prorediti svetska populacija, pa će virusi biti zaustavljeni, a i problem prenaseljenosti će postati stvar prošlosti... Sjajno, bre...
Zove se "Lagana pripadnost ništavilu" i sastoji se od serije pesama i pet priča. Izdata je 2004. godine. Trenutno se može nabaviti samo tako što neko izrazi želju da je ima, a ja mu je, od srca, poklonim... Ostalo mi je nekoliko desetina komada...
ja chito knjigu, knjiga je otishla dalje, ali uvek mi se vratja, i preporuchujem. i u toj je knjizi rastko jako ozbiljan i ne lichi na rastka sa bloga. eto.
zašto bivši ispitanici na ovom blogintervjuu prestanu da ga prate onog momenta kad im izađe intervju? ajde, pratite malo šta drugi kažu i šta ih zanima... mojne da budete toliko samoljjubivi i sujetni.
Borise, to su rani radovi... Knjiga je tako i koncipirana... Elem, nisam ja, mnogo drugačiji, samo sam, malo realniji... Slađo, pošaljite mi, ti i Dare, adresu, preko Facebooka, recimo... I, stiže... Matataliki, zahvaljujem... Pavlec, vi'š kakvi su, nezainteresovani... Evo, ja obećavam da neću biti takav... Bre...
RDR evo i ja se prijavljujem da mi pošalješ muziku na mail. TomSojer93@gmail.com. Ako imaš u nekoj el.formi moš i knjigu(da te ne traćim za te primerke u papiru, deli to nekim ženskinjama bolje one se pale na posvete i sl.).
Eraser head je tek teško sranje! A sa Pvalecom se slažem osim za Clockwork Orange.
Dudarime care kako me mučiš ovim pitanjem u rano jutro, moram da odgovorim i ja iako me niko ništa nije pito. Krećem od najbliže pa oma zatim sve ostale po redosledu koji nameće njihov geografski raspored na šanku.
1. Koji je najgori domaći film koji si ikad gledao?
Па шта га знам... мислим да је "Сиви камион црвене боје". Гледао сам га у биоскопу са девојком коју сам као мувао, очекивао сам неку опуштену зајебанцију са Жиком, нешто као "Три палме". Било је толико ужасно да сам од нервозе појео све њене кокице, пошто нисам имао своје, пошто иначе не волим кокице. Углавном, она се сита исмејала, тако да је то у ствари добар тест да видиш с ким имаш посла.
2. Postoji li gluplja emisija od ‘’Kuvati srcem’’? Бојим се да не знам о чему се ради, слутим да је нека емисија у којој неко кува и бива духовит али нисам никад погледао. Ето, не знам, обратићу пажњу... мада сумњам да је гора од квази-кулинарског блога "Светопавље", то је тотални сумрак рингле.
3. Ima li neka Madonina pesma koja ti se sviđa?
Има како нема, Мадона и Драгана Мирковић ме врате у безбрижне дане рођендана кроз основну школу. Мадона је била за онај део рођендана кад се деца још увек скупљају и једу кекс-залогај сендвиче са чајном, а Драгана распали кад нам шећер од сокова збувљака удари у главу. Иначе, имао сам један "Бест" од Мадоне, био јако добар омот. Имала је неку
розе хаљину, зализану косу и сисала је лилихип. Ето, то ми је њен омиљени омот, а не знам која песма ми се највише свиђа. Уосталом то је био "Бест" тако да су све добре.
4. Koja je najdosadnija pozorišna predstava koju si morao da odgledaš do kraja?
Па, једном ме неки рођак водио да гледамо дизање тегова, то није баш представа али је бескрајно досадно и остали смо до краја. Чуо сам и да је било представа на текстове Бориса Старешине, могу само да замислим колики је то тег, далеко било.
5. Koji je koncert za tebe bio najveće razočaranje?
Најпопуларнији пост на мом блогу – "Утисак недеље" потанко објашњава и анализира ову тематику, тако да не бих да се понављам. Ко их јебе.
6. Koja je najgluplja reklama na našoj televiziji koju si video u
poslednjih 10 godina i zašto?
Дирол ксилитол са карбамидом, неке жваке, звучи као мантра за бег у транс. To ми је прво пало на памет, а чини ми се да не знам ни једну нашу рекламу која ми се иоле свидела, у ствари неку која није тотални ужас. Ја би стварно волео да пишем сценарије за рекламе, разне слогане и песме за народњаке, ако неко хоће да ме ангажује нек ме контактира.
Мислим да је ту солидна кинта, а потенцијал за треш ми не мањка.
7. Kakvo je tvoje mišljenje o "Rokerima s Moravu"?
Изузетност... многе дане сам провео слушајући "Рокере с Мораву", читајући "Нашу крмачу" и гледајући "Шодер листу". Притом, мислим да је Борис Бизетић тотални паор и да му треба забранити свако појављивање у медијима.
8. Pratiš li tuđe blogove i ako da, koje najradije čitaš? Istovremeno, da li si zapazio neki blog koji ti izrazito ide na živce?
Пратим, доста сам их и линковао код себе... С тим да ја то углавном стихијски читам, нисам редован. Неки моји фаворити су и одустали, али није за окривити их, све временом губи драж и почетну идеју. Изузетно ме нервирају политичко/друштвено/допиши ангажовани блогови, као и
маркетиншки блогови. Нервирају ме и коментатори који се ложе на такве блогове, па као размена мишљења, па као блогом мењамо свет, па курац па палац... Поезију исто прескачем.
9. Šta bi voleo da uradiš a elementarno je neizvodljivo?
Волео би да могу да одем у кафану са Зораном Радмиловићем, да се напијемо као свиње и дочекамо јутро на клупи неке трамвајске станице.
10. Da li bi voleo da prisustvuješ sopstvenoj sahrani? Mislim, onako živ, sa strane, da vidiš kako se stvari odvijaju...
Делимично захваљујући и теби, већ сам имао прилике да пробам... било је на тренутке забавно, на тренутке јако непријатно. Иначе, волео бих да могу да будем невидљив независно од своје сахране па да могу да зафркавам људе. Рецимо да вучем девојке за кике, преврћем котлиће са
чорбом, саплићем суграђане, летим кашиком и виљушком ко Перхан и томе слично.
11. Koliko ima istine, a koliko fikcije u tvojim postovima? Zapravo, ima li i jedan tvoj post koji je u potpunosti preslikao neki tvoj stvarni doživljaj?
Има постова који су у потпуности из стварног живота, али су скуп ситних догађаја и опажања са разних страна. Дакле може се рећи и да сам компилатор, плагијатор, и директно одговоран за кризу авангарде.
12. Da li je Van Gog najgori domaći bend?
Није, иако је Ђуле иритантан скоро ко Боно. Пре дванест година имали су концерт у СКЦ-у који је касније освануо као албум, ја био присутан и ево и сад се најежим како је то тад било добро. Ето.
13. Ispričaj nam kad si ispao najgluplji u životu. I da li si ikad
ispao pametan dovoljno da se time dičiš?
Нисам се још увек женио, за то увек има времена. А што се памети тиче, дичим се рекордом у мајнсвиперу на највећој табли, 46 секунди. То наравно нема везе са памећу, али већина ствари на које могу да дигнем нос више имају везе са срећом него са памети.
14. Imaš li fobije, i, ako da, koja je tvoja najveća fobija? A ako ih nemaš, objasni kako je došlo do toga.
Имам фобију од аутомеханичара, у смислу да ће да ми скину неки добар део и увале срање. Имам и фобију од пива и ћевапа па гледам да их уништим сваком приликом.
15. Imaš li strah od pojedinih pijačnih prodavaca. Ili piljara?
Плашим се да већина њих не зна да је лубеница у ствари врста поврћа а не воћа... Стварно си напоран са тим лубеница статусом на Џ-мејлу, сваки пут кад се логујем пљујем кошпе. Имам страх од месара, једном ми се десило нешто потпуно надреално. Ушо сам у месару да купим неку крметину, а месар је седео на столици и кунтао са све огромном сатаром у рукама, није ме мрзело да прошетам до следеће.
16. Da li kad ulaziš u taksi sedaš napred ili pozadi?
Можда седам и за волан, откуд ти знаш чиме се ја бавим...
17. Da li je Džej crnji ili viši?
Питање уопште није на месту, човек је напросто ћелав.
18. Da li veruješ meteorolozima i astrolozima?
Увек прочитам дневни хороскоп у новинама. Понекад напишу да ме очекује дивно сексуално искуство, тад обавезно пречешљам торенте да видим шта је изашло.
19. Da li veruješ u Boga ili nešto slično?
Још пре двадесетак година кад је ћале оголио изданак багрема и рекао "сад ћеш да видиш свога Бога" у мени је проклијало семе скептицизма када је реч о религији. Ипак, данас немам проблем са Богом, иако ми смета највећи део његових навијача. Црква ми исто није превише блиска, али крштен сам својевољно - можда и из чистог ината онима који пљују по цркви и православљу генерално и из чисте обести, тамо где нема основа.
20. Da li tvoj blog ima uticaja na svetski poredak?
Нема, али светски поредак је инспирисао добар број постова на мом блогу.
Ne kao mladi bračni par, to je već raspad sistema, nego kao tek smuvani momak i devojka, posle prvog seksa. Vaistinu! Nego, Dudarime, pošto si napokon objavljen, imam neka potpitaja: 1. Sve i da jesi taksista, zar se taksisti nikad ne voze taksijem? Jel to neko pravilo? 2. Koje si pitanje zamenio onim sa Džejom? Ili sam ga ja zapravo postavio, ali u takvom stanju da ga se ne sećam? 3. Da li se osećaš ponosnim što je ovo prvi latinično-ćirilični intervju u istoriji čovečanstva? Imam još neka pitanja, ali otom-potom. Ček da prođe ovaj Uskrs, pošto su religiozna pitanja, da me Sveto trojstvo ne spali večeras na spavanju u Brestoviku.
1. Ваљда се возе, и пекари купују леба. А ја седам напред ако је већ до тога, да могу да гледам у таксиметар.
2. Оно за писца, поставио си двапут исто па сам оба заменио. А Џеј можда сам себи пише текстове па изађе на исто...
3. Осећам се напухано од јагњетине, бићу поносан касније.
1. Једна цура из Крагујевца ми је рекла да је штампала приче и онда их читала у трамвају кад иде у школу, мени доста.
2. Не дувам.
3. Зато (види како слово З личи на број 3) што сам с војском завршио, посао имам, а по народном предању то је следећи логичан корак.
Završio sa vojskom? Varaš se. Kosovo, Krajina, Crna Gora, Fruška Gora, Mokra Gora, i naravno Džej, zovu, samo zovu, svi će sokolovi, za Goru i resto život dati. Ako nećeš, ne rodila ti pšenica bjelica.
#Carice, Dudarim je ogorčeni protivnik izdavanja svojih dela. Kornet mu nudi knjigu koja bi izašla do Sajma, ali on se tome protivi, navodeći da sve što piše, piše za prijatelje. A to je jako loše opravdanje, jer ono što je dobro za prijatelje, dobro je i za široke narodne mase, tako da, siguran sam u to, Dudarim će kad-tad leći na rudu i objaviti za Kornet. Makar i mimo svoje volje...
Dudi, nemoj tako, i neki koji ti nisu prijatelji vole da citaju to sto pises. Nekom dedukcijom bi mogli zakljuciti da bi i neprijatelji možda trebali da te čitaju. Možda baš u pisanom izdanju. Možda baš Kornetovom.
Eto, ovde piči do 300 dinara po kilu, a onda je prekupci, mislim na krmetinu, prodaju, tamo, po 500... Sramota, bre... Inače, demokrate su najbolji kupci... Nekad su bili socijalisti, a danas, socijalisti i demokrate... Široko, bre...
# Dudarime, izvadio si se na astrologe, ne odgovorivši na pitanje o meteorozima. To je prilično sumnjivo, naročito gledajući tvoje postove... Da nisi ti u toj čuvenoj meteorološkoj mafiji koja uporno predviđa, bez ikakve kazne i konsekvenci, pogrešno vreme koje nas očekuje? Uporno! Pošto postoji osnovana sumnja da učestvuješ u pogrešnom predviđanju vremena, makar i kao taksista ili pekar, molim te da nam odgovoriš kakvi su interesi meteorološke mafije u današnem društvu?
prvo pitanje se odnosi na to da li više veruješ u kokakolinog ili pepsijevog deda mraza, a drugo: ako van gog nije najgori domaći bend, ko su onda ti neotkriveni talenti?
#Слаја, овај Павле воли да изврће и измишља, ја знам да ме и непријатељи читају и драго ми је због тога, пријатељи ионако не знају да сам то ја...
#Растко, зато узмеш па гајиш своје, проблем је само у емотивној повезаности. Мени рецимо тако некад кажу "е јеси свиња ал свеједно те волим"...
#Павле, интереси метеомафије су да се прода што више кишобрана у подземном на "Зелењаку"... ја иначе вршим личне процене тако што ујутру у гаћама изађем на терасу. Ако се скупи - јакна, ако је опуштено - мајица.
Овај Ђоле улете док сам писо... Једини Деда Мраз у кога верујем је Били Боб Тортон у сличноименом филму, а најгори домаћи бенд је "Аутопарк", то бар сви знају :))
Eh, da te Loveless čuje... Sreća pa bivši ispitanici ne posećuju ovaj blog, mada je meni žao zbog toga. Šta drugo posećuju? Pa ovo je najzabavnije... Šta mođe da bude zabavnije od ovog bloga? Fejsbuk? Ma goni ga... Ali, nema veze, uzmimo u obzir ono što si sad direktno slagao. Dudarime. Da li zaista misliš da izdavač mora da ti kleči na kolenima za tvoju prvu, a možda i jedinu, knjigu u životu? Ako je tvoj ponos toliko jak, nemam ništa protiv, ali daj da se barem ne zaboravi da je Kornet bio prvi zainteresovan.
Мој понос је нестао онога дана кад сам због извесне особе отишо на концерт Жељка Самарџића... А ти си велики манипулатор! Ја ти ево јавно обећавам да ако икад будем имао нешто за коричење, ти си прва особа којој ћу послати на увид!
Eto, ispadoh veliki manipulator zbog Željka Samardžića! Da li možeš da veruješ da sam ja za tog lika čuo prvi put tek pre dve-tri godine, na opšte zgražavanje prisutnih, među kojima su većina bili deklarisani protivnici tog lika? Dobro, možda je prošlo i čitavih pet godina, ali to sigurno ništa ne menja jer u međuvremenu ništa nisam čuo o tom "popkantautoru". Osim da je na mufte zamenio Dragana Stojnića (o kojem takođe ne znam mnogo, osim da je u to vreme umro) na osmomartovskom koncertu u SC. Ne volim ni Osmi mart, ni celu tu ekipu koja se koristi na ženskoj nesreći. Svi su mi bednici po definiciji, uključujući tu i Đoleta Balaševića, o kojem tek sledi ispovest na ovom blogu. Krajnje je vreme da počnemo da postavljamo pitanja o ovom specifičnom šmeker-ljigavcu. Ko će prvi?
a shto sad treba da se zgranemo zbog chinjenice da ti nisi chuo za zheljka samardzhitja? mnogo vetji greh je shto nisi gledao supermena i matriks, jebo zheljka.
a za dudarima: kad si vetj pomenuo bilija boba, mislish li da je njegova filmska karijera u strmoglavom padu, na osnovu onoga kako je pacerski poginuo u filmu igl aj?
Сад кад ти се сјате све оне жене што блогују о Балашу... од муке има да погледаш и Супермена и Матрикс. А ја нисам гледао Игл Ај, кад ми налети јавићу... ево сад видех да игра Росарио Давсон, све ми се нешто чини да ће брзо да ми налети.
За Марка - чиста срећа, следеће најбоље време ми је 104.
За Курву Пелигросу - импровизовани сач у виду пекача и рерне, нико се није бунио :)
zhelim ti da ti shto pre naleti. ja seo da ga pogledam tek onako, bio sam neshto dokon, i film me skroz razvalio. neshto slichno mi se desilo i sa k-paxom.
#Oлифант - живим у стану с предсобљем, непрактично за ложење ватре али добро за ложење гостију да оставе капуте. Ето и то би радио, мажњавао би капуте из разних гарероба, или би мењао бројеве... Само прво морам да досегнем идеалну тежину, а после ћемо за невидљивост лако...
# Накић, нисам ни ја за тебе знао, кликнух ти на име ал искочи ми све нешто на енглеском па нисам ни чито, опрости...
Dudi, vidim da te tako zovu tvoji fanovi i fanke, Nakić piše političke pamfleta na engleskom u nadi da će ga primetiti CIA ili već neka gistro nevladina organizacija i dati mu ogromne pare da bude nova, mlada Natoša Kandić. Moraš ga razumeti. Treba od nečeg da se živi. Uostalom, on je mene intervjuisao. Bar si tako mogao da čuješ za njega. Nego, ja sam tebe zaboravio da pitam jednu vrlo važnu stvar, a to me kopka otkako pratim tvoje postove. Da li više voliš servo volan ili kisele krastavce?
Знао сам Павле да ће доћи дан кад ћеш да потегнеш то питање... Више волим краставце, јер хидраулика закаже кад тад, а туршија никад... Него реци ти мени, да ли више витамина Ц има расол или дечја цедевита?
Nisam upoznat sa zvaničnim istraživanjima na tom polju, ali ovako, čisto intuitivno, pretpostavljam da rasol ima neuporedivo više vitamina C od cedevite. To mi govori iskustvo. Cedevita je industrijski proizvod koji se hvali vitaminom C u samom nazivu i verovatno ga ima vrlo malo, a svi znamo da kupus je kao takav najbogatije povrće (posle lubenice) po tom vitaminu. Raso je čist koncentrat kupusa pa se logično nameće zaključak da ga ima mnogo više od cedevite. Uostalom, da li si ikad čuo da neko mamurluk leči cedevitom? Jesam li tačno odgovorio?
iz tvojih velikih usta, o pavleche, u cijine ushi!
"Common man all across the globe will remember it by the start of a big economic crisis (“The Great depression II – bigger, longer and uncut”) that threatens to throw neo-capitalism on its knees and make Fukuyama suck his own testicles while reciting Capital from behind."
ne znam koliko im ce se ovo dopasti.. drzim fige..
ali posle nekoliko sati provedenih ispod lepog belog svetla, propevace nakic kandickinu pesmicu. (i kad smo vec kod doticne gospodje, setio sam se kad sam je poslednji put pomenuo - juzna tribina stadiona u humskoj i pesma "kandic peder")
Ajmo, ljudi, požurite! Imamo još nekoliko spremnih, a neobjavljenih intervjua. Brzo! Iskoristite Dudarima dok je još tu. Druga prilika vam se neće ukazati.
E, bolji intervju nisam čitala od još kad je onomad Lola Novaković učestvovala na pesmi Evrovizije! A posle snimila Haljinicu boje lila, što je bitniji podatak, al' nema veze.
Kazes da prijatelji ne znaju da si TI dudarim, zanima me da li znaju za dudarima uopste? (zamisljam scenu gde ti neki ortak deklamuje hvalospev o "jednom kul blogeru" a ti onaku cutis opusteno) I eto ti nit koja moze blogove da pretvori u knjigu... rezenzija, arial, italik: "Dudarim", nova poslastica iz "Kornet"-a, je pomalo prisiljeni, delom autobiografski roman o sasvim normalnom gradskom momku, koji kroz svoju blog stranu dozivljava uspeh i postaje slavan na internetu, krijuci tu cinjenicu od svojih bliznjih. Introspekcije, pomalo bizarne anegdote i urnebesni balkanski-humor-dijalozi u vrlo inovativnoj blog naraciji, cine ovo delo vredno paznje i potencijalnog dobitnika nin-ove nagrade, dok se glavni lik iz intimne internet popularnosti prebacuje na male ekrane. Dilema: biti tresh bogat i ruzicast ili samo debeo, za kompjuterom i voljen. Preporucujemo. :cetiri zvezdice:
#Шаргарепица - стварно сам се трудио да прочитам, ништа се није десило сем што ми је скочио притисак :)
# Жабац - од школе имам свашта, дрвенарија је најсолиднија, мада зуб времена чини своје... Имам и курс есперанта за почетнике.
#Фул4Блондс - кад је врућина и кад могу да избацим руку кроз прозор онда слушам Колонију и Скутера, и кад прелазим преко Славије свима се мрштим... Заозбиљно, Коенов неки диск је био последњи унет у ауто, негде зимус, мада углавном слушам радио...
#Мусаше - каже се види оног бубамару што је леп, а за Дурекс не знам, ако постоји нешто што стално покушавају да усаврше а оно остаје исто срање то су кондоми...
#Плавушица - зависи колико те је људи у овом тренутку seeduje и leechuje :)
#Милораде - ти ћеш писати предговор, сем ако ниси Павле који провоцира.
#Павле - изашо је у мартовском броју, ако оћеш могу да ти бацим на мејл.
Hvala, pročitao sam. Nekako se stalno provlače te dve patke Ilegalnih poslastičara, a bilo ih je bar 20 koje su se probile do medija. Evo, sad mi pade na pamet vest kad je onaj kreten Miki prvi put izašao iz Velikog brata, objavili smo vest da se učlanio u LDP i da ga je čeda odmah stavio za zamenika stranke, a on kao rekao da mu je osnovni cilj Nezavisna republika Vojvodina i da će do njega stići makar uz pomoć NATO avijacije. Ovu nebulozu je sutradan 24 sata objavio na naslovnoj strani bez ikakve ograde. Tu je i legendarno pismo izvinjenja Verana Matića gledaocima B92 zbog emitovanja Velikog brata koji je zapravo pravi razlog zašto je Veran probao da ukine blog Be92. No, hvala što si se setio. Čudi me da nam ranije neko nije javio. U stvari, ko bi? Ko još čita Svet kompjutera?
E da, ima još. RTS je na udarnom Dnevniku 2 objavio naše lažno saopštenje da su se Red Hot Chilli Peppers izvinili zbog lošeg koncerta u Inđiji. Zatim, kad smo objavili vest da će izmišljeno Društvo za alternativnu lingvistiku održati jednodnevni štrajk glađu zbog pogrešne upotrebe glagola trebati u medijima, gostovao sam na barem 5 televizijskih i 10 radio stanica, sve praveći se da sam predsednik tog udruženja. Na kraju, da ne zaboravimo, gotovo svi hrvatski, slovenački i bosanski mediji preneli su vest da srpski generali zbog niskih penzija u znak protesta skvotuju u porušenom generalštabu u centru Beograda....
Uh, kooooliko(!) si u pravu za onog Borisa Bizetica... Imao sam tu cast da u Italiji upoznam njegovog rodjenog brata, koji je novinar, a bio je u ulozi domacina za nas 26-oro novinara s podrucja Srbije. To su dva sveta razlicita. Nece covek ni da prica o rodjenom bratu. Da, treba mu zabraniti svako pojavljivanje u medijima. Mada, srecom, nisam ga skoro ni video. Ni audio. i tacka.
алал вера за мајнсвипер!!! ја сам годину ипо гледао разнобојне једноцифрене бројеве кад зажмурим и запатио реуму десне шаке и - једва 68! ома сам те позно чим сам први пост прочито (у питању је био 'процес...' бтв) - само напред!
Anonimmi_Petar Jaksic iz donje pretoke (Neregistrovan) reče...
Hm dudarim ti da budes predsednik taman se uklapas u ovaj nas narod.
Baba mi rekla kad smo jednom brali pasulj,posle smo ga gazili traktorem kad se osusio na sunce i baba je malo zakacila zid traktorem,deda ju ubio.I kaze ona da ce narod sve u glavu da oboli,sa pamet sa mentalnost,i vijuge ce se isprave.E sad ja neznam kako rade vijuge al motor od traktora znam,gledao sam kod stajka kad je radio motor generalnu,i video sam razne opruge,pa i glava tako iam opruge pa kad se isprave odnda ne moz da valja.Samo nastavi da razveseljavas narod e onog sto mi poveza intrenet cu u saku da polkjubim i u selo doslo,a ja iso na krus i naucio,i mnogo dobro ima da se cita.
Pozdravljam ve i cao...
1. Koji je tvoj najomraženiji suhomesnati proizvod?
Nema ga. Volim i pečenicu i pršut i mortadelu i salamu, a tek slaninicu, a najviše možda ono najnezdravije – parizer. Dečaku tepam šunkice moja.
2. Koji je najgori domaći film koji si ikad gledala?
Teško je to reći. Bio je jedan period mnogo groznih filmova – “Nataša”, “Belo odelo”, “Nebeska udica”… Srđan Dragojević se izglupirao od “Mi nismo anđeli2” na ovamo. Poslednje veće razočaranje bila je “Turneja” Gorana Markovića.
3. Koja je najizvikanija pevačica, svejedno da li domaća ili strana?
To je problematično. Pevanje, tj. estradno pevanje je šou-biz. Tu je važniji marketing od bilo čega drugog. Evo, sad sam izguglovala najpopularnije ženske pevačice. Tu su Maraja, Glorija Estefan, Šanaja Tvejn, Selin Dion, Alanis Moriset, Vitni Hjuston, Madona (tek na 8. mestu, ako smem da primetim), Dženet Džekson… za koju od ovih možemo da kažemo da je izvikana?
S druge strane, Britni Spirs mi nikad nije bila privlačna. Čak u ono vreme kad su ona i Kristina Agilera izašle zajedno, iako je bilo očigledno da je Kristina gubitnik još na startu, više mi se sviđala. Eto. Neka bude Britni.
4. Postoji li gluplje obećanje od ‘’Čućemo se’’?
“Vidimo se”?
5. Da li je "Knez Igor’’ najrabljenija pesma od strane svakakvog ološa, ili je to ‘’Oda radosti’’, ili ‘’Karmina Burana’’?
“Karmina Burana”. Bez konkurencije. “O Fortuna” postala je groteskna. Velika šteta.
6. Ima li neka Madonina pesma koja ti se sviđa?
Ima. Volim Madonine prve radove. “Material Girl”, “Vogue”, “Holiday”. “Papa don’t preach” mi je super. To je onaj period pod uticajem Sindi Loper. Jedna od mojih najvećih zabluda bila je da je “Girls just wanna have fun” Madonina stvar. Sindi je bila kraljica. Ali je Madona bila pametnija. Pričala mi koleginica s faksa, kako su njeni ćale i keva gledali Madonu dok je bila nepoznata, kao predgrupu nekom drugom bendu, eto, nije znala da mi kaže kom. Kaže, ćaletu se svidela, a kevi nije.
7. Koji je grad u Evropi ili svetu onaj gde tvoja noga ne bi kročila više nikada?
Monte Karlo. Najdosadniji grad u kom sam ikad bila. Ima jezivu klimu. Potpuno je plastičan. Čak je i cveće zasađeno po ulicama bez mirisa. Kamere na svakoj raskrsnici. Ljudi koje tamo vidite su neverovatni. Freak show 24/7. Tolike plastične operacije ubiju svaku ljudskost u izgledu. Mislim da više neću otići na Siciliju. Generalno, jug Italije me plaši. Mnogo su ludi tamo.
8.Koga od svojih profesora predavača najviše ne podnosiš?
Nemam ja takva osećanja prema njima. Ja sam štreber i volim svoje profesore. Naravno, ne sve podjednako. Više volim one koji mogu više da mi pruže. Imala sam skoro incident, baš sa predmetnim asistentom koji me je gazio. A ja sam se samo čudila. Bilo mi neverovatno kako može da se ponaša tako neprimereno i svojim godinama, i profesiji, i iskustvu, i svačemu još.
9. A ko je najgori domaći pisac?
Slabo čitam nove domaće pisce. Ali evo, sećam se kad sam u srednjoj školi bila da je potpuni hit bio Marko Vidojković koji je tada objavio “Kandže” koje su odjednom doživele nešto nenormalno mnogo izdanja za kratko vreme. To je verovatno najgluplja domaća knjiga koju sam pročitala. Više nikada nisam ništa njegovo otvorila. Eto. Neka bude Marko Vidojković.
10. Da li je skulptura Maneken pis u Briselu najpedofilskija skulptura na svetu ili ima neka gora?
Ma nije pedofilska. Bio je neki film, ali ne znam koji to beše, koji počinje tako što neki klinja piša u bazen, a onda ide scena brodoloma. To mi je baš bilo simpatično. Ne znam koja je skulptura najpedofilskija. To pitajte Pavleca i Glupog.
11. Koliko te nervira odnos između W. Axl Rose-a i Slash-a, a koliko između Rodžera Votersa i ostatka ekipe iz Pink Flojd (koja više ne postoji, zbog razloga smrti)?
Malo mi je nejasno pitanje. Mislite, kao, koliko me nervira kad ih upoređuju koji je bolji, ili da su oni prosto nerazdvojivi jedni od drugih? Ako je ovo prvo, onda moram da priznam da sam učestvovala samo u razgovorima koji je bolji frajer. Ako je ovo drugo, onda je to glupost, jer je Slash imao svoj Velvet Revolver, koji nije bio loš. A kod Pink Floyd me ništa ne nervira.
12. Koja ti je literarna junakinja najmanje legla na dušu?
Ofelija Hamletova. Bože, glupe li žene.
13. Koja je najdosadnija diskusija kojoj si ikada prisustvovala?
Verovatno neka od onih iz srednje škole, kada je ženska ekipa pokušavala spasti ono što se nije dalo spasti. Ja sam im pričala da gube vreme i energiju, i da je jedini razlog našeg druženja sticaj okolnosti, a ne bogomdanost. Optužile su me za jeres. Par meseci po završetku srednje, jedna drugoj skinula dečka, pa se ekipa podelila u dva klana, sa sve onim: “Nisi više dobrodošla u mojoj kući.” Malograđanština.
14. Koji je koncert za tebe bio najveće razočaranje?
Bebel Žilberto. Ali to zato što nisam bila na njemu.
15. Ko je najizvikaniji i najgori strani pisac?
Malo me uništi ovaj intervju. Nikolo Amaniti je jedan od pisaca čiju sam knjigu jedva završila i obećala sebi da neću više tako gubiti vreme. Međutim, on je baš mali pisac da bih uzela njega za primer. Ali stvarno ne mogu da se setim nikoga još.
16. Pratiš li tuđe blogove i ako da, koji najradije čitaš?
Pratim. Doduše, sad malo manje, ali čitam kad god mogu. Pratim onu stari ekipu, tzv. klan – čika Sanija, Fbi. Čitala sam KK, Vithora i Holovuda. Zbog njih sam i otvorila blog. Sad ih više nema. Nema ni MMKF koja je jedan od mojih najdražih prijatelja. Svetopavlje i Jelo su mi zanimljivi, iako nikad nisam skuvala ništa drugo osim kafe i supe iz kesice. Sanjina Astrologija je odlična. Volim Margo, Loveless, OlifAnt, Nettle, Sweetheart the Drunk. Nadždap je moj idol. Pratila sam Glupog, ali sad je i on nešto utanjio. Volim da pročitam Brandophobiu i Prešlicavanje. Đole the Faca je super. Thirsty dog je čisti genije. I pratim moje drage koleginice – Opako Pile i Nefeli. To je ovako, uži izbor.
17. Da li misliš da je Džordž Bernard Šo užasniji od Marka Tvena?
Ja vooolim Šoa. A i Tvenov “Kraljević i Prosjak” mi je bio jedna od najlepših knjiga koje sam pročitala kad sam bila mala. Još pamtim opis zgrada na 3 sprata po klasnoj pripadnosti. A što me svi tako gledate?
18. Ispričaj nam kad si bila najnespretnija u životu.
Svaki dan. Dovoljno je da se okrenem oko svoje ose i porušim sve u krugu od 5 metara. Pitajte Holovuda.
19. Koliko te nerviraju autoriteti a koliko pametnjakovići?
Nerviraju me i jedni i drugi kad su bez pokrića. Recimo, autoritet građen na sili je uvek delovao patetično. Roditelje sam prestala da doživljavam kao autoritet onda kad je moj argument u raspravi postao jači. Pametnjakovića toliko ima da bih odlepila kad bih odreagovala na svakog.
20. Ima li tvoj blog uticaja na svetski poredak?
Pa nisam nikad mislila na to, ali sad kad bolje razmislim - ekonomska kriza je nastupila onda kad sam ga zatvorila. Sumatraizam.
Pametno je ovo dete, šteta što je tako drsko i nevaspitao. Laki, vide li da nas je ova proglasila za pedofile? Bez pardona. Bebel Žilberto, zaboravila si da dodaš, uradila si shemu za nju i čitav bend. I to fenomenalnu, kako je posle izjavila, takvu da joj je to bio najdraži koncert u dotadašnjoj karijeri. Sad mi još samo reci da ti nisam nudio kartu!
alaj si ti jurnuo sa objavljivanjem ovih intervjua, a josh ni lepenskog nismo mezetili kako treba...
no, dobro. tsrno dete je stvarno divno, i zasluzhilo je svaki lilihip petoprstats koji sam joj dao da odgovori na pitanja.
a za tsrno dete: je l' znash, tsrno dete, da su madona i sindi loper krenuli otprilike u isto vreme, i da je sindi tada bila mnogo bolja i popularnija od madone, ali je onda imala operaciju pa je pauzirala, tako da je madona, sasvim neopravdano, odnela primat.
nije, pavlec, nije htela da kaže da smo pedofili već izvrsni poznavaoci vajarstva. tako sam ja bar shvatio i ne bih da me razuveravate. uostalom, kakve ja veze imam sa pedofilima, ovako mator?
... e, da, opet za tsrno dete: ako mislish na onu amanitijevu knjigu 'poslednja nova godina', ili tako nekako, onda se stoprocentno slazhemo, shto znachi josh jedan lilihip petoprstats.
ma nemoj. inače, imam jedno pitanje za starshine, nadam se da neće biti loše protumačeno: koliko si tačno bila mala kad si čitala kraljevića i prosjaka?
Pa Glupi je majstor za vađenje. Ja sam razmišljao da objavim knjigu. Zvala bi se: "Antologija Lakijevih vađenja". Imam i ja pitanje za Starshine, za koju se najtoplije nadam da nas neće izneveriti u stilu Margo i Lepenskog: Da li znaš da istinski obožavaoci Madone najviše mrze upravo pesme koje se tebi sviđaju? Ja to slučajno znam pošto se te isto negde sviđaju i meni, pa su me na jednom forumu neki pederi (pa dobro, fakat su oni njena ciljna grupa, nemam ništa protiv) popljuvali kao velikog nepoznavaoca njenog dela.
UH! Borise, ne vučem se po forumima.... ali i da se vučem ne bih imao potrebu da ti bilo šta objašnjavam jer ja o forumašima ne mislim ništa loše. Čak sam slagao. Nije bio u pitanju forum nego mailing lista, ali to je zaboravljena stavka u modernim komunikacijama pa sam zato rekao FORUM, tu groznu reč koja kod tebe izaziva zgražavanje. Ko da je blog bolji od foruma. Moš misliti... I jedni i drugi dokoni drkadžije...
#čika sani, čitala sam 'dolazim po tebe i vodim te sa sobom', ili tako nešto. mada ne sumnjam da je 'poslednja nova godina' podjednako loša. zato je nisam ni čitala. a što se sindi i madone tiče, znam znam. holovud mi pričala još dok sam bila mala. #glupi, imala sam 9 ili 10 godina. bila sam na moru i čitala sam je na plaži. između kupanja. u stvari, sad vidim, sve što je trebalo da se desi u mom životu, desilo se do moje 18. život prestaje u 18. #pavlec, ne čudi me to, s obzirom da nisam madonin obožavalac. nemam nijedan njen album.
kako je tsrno dete divno! a ne ko ono dvoje prethodnih... tsrno dete treba da bude za uzor!
#pavleche, sad mi pade na pamet: da li bi objavio u kornetu knjigu pod nazivom 'dnevnik nerada'? vodjenje svojevrsnog dnevnika shta sve nisam uradio tokom dana u periodu od dva meseca. ispalo bi oko 200 strana, bez problema.
tsrno dete, hotjesh ti mozhda da informativno obradish zhednog? ako da, onda mozhe, ako ne, onda tje i thirsty svakako dobiti svoju porciju od 20 pitanja u somunu.
tsrno dete, undergroundlies ti nikad ne bi oprostio ovo za madonu! nemoj da mu kazes. sindi je car. a bas ta amanitijeva knjiga je nesto najgore sto sam ikada uspela da procitam. svrati na caj i zubruvku posle raspusta :*
O fala Bogu! Otkako je Margo iz nepoznatih razloga digla nos, uplašio sam se da će se taj trend nastaviti, naročito zato što je Lepensky krenuo njenim stopama. Starshine, šalji pitanja kome god zaželiš (uključujući tu te tvoje dve koleginice, na primer). Ideja ovog bloga je upravo u tome da svako intervjuiše onog do kojeg mu je najviše stalo da bude intervjuisan, a u celoj priči smo svi jednaki. Dobićeš čak i pass da okačiš intervju kad ti se prohte. Rizikujemo time da neko uništi ovaj blog, ali igramo na kartu poverenja. Da vidimo da li je poverenje jača stavka od pokvarenosti. To je neka vrsta eksperimenta...
e baš si me pohvalila staršana, baš. a inače tu sam ja svakodnevno, navratim, pročitam, mada ne provodim nešto mnogo vremena na blogu u poslednje vreme i malo se uzdržavam od lupanja komentara, nekako mi ne ide. ovo intervjuisanje mi je super i ako mi neko pošalje pitanja gledaću da odgovorim u pristojnom roku, što da ne.
jaoooo! undergroundlies! zaboravila sam njega da spomenem! i sweet jane! i sigurno još nekog! #pavlec, već sam spomenula da nisam baš sigurna koliko ću imati vremena za smišljanje pitanja, tako da bih radije ostala u statusu dopisnog člana, ako nešto sa strane obavim, šibnuću vam na mejl. da ne kažem baš da sam u iskušenju da uništim ovaj blog. :-p
eto, videla da stvar funkcioniše i odmah, makar u šali, želi da je uništi. to je to vaspitanje. hollowood, ako ovo čitaš, sram te bilo kako si vaspitavala ovo dete. starshine, što se tiče pitanja, to je vrlo prosto. uzmeš spisak koji je tebi poslat i promeniš ono što ti se ne sviđa u ono što ti se sviđa. dodatnu inspiraciju potražiš u ostalim intervjuima. to je posao od 10 minuta i teško ćeš me ubediti da za to nemaš vremena. :-p bleeeee!
#Sani, naravno, "Dnevnik nerada", izvini što nisam odmah odgovorio, ubeležavam ga odmah za jun 2010. godine. Taman da za sajam te godine bude izdavački poduhvat Korneta.
"Turenju" nisam gledao, ali ovo za Dragojevića i "Mi nismo anđeli 2" je standardni stereotip. Ako ćemo da gledamo iz bilo kog ugla poredeći prvi i drugi deo, ovaj drugi je u svakom pogledu mnogo, mnogo bolji. Prvi je prosto bio revolucija za svoje vreme i tu je kraj priče. Drugi deo je unapred osuđen na izdrkavanje već samim tim što je drugi deo pa time urušava dugo sticane ideale prvog dela koji se na televiziji prikazivao minimum 50.000 puta, uprkos tome što je drugi deo sociološki sigurno najsubverzivniji srpski film ikad snimljen, računajući tu i ceo "Crni talas". O produkciji da i ne govorim. To će izbiti na površinu tek za desetak godina. Uostalom, isto kao i prvi deo koji je jako dugo slovio za veliki promašaj u domaćoj kinematografiji, naročito u krugovima tada tek stvarane Druge Srbije koja se u to vreme zvala Građanska Srbija i koja je ovaj film probala da proturi za fašističko ostvarenje u fašističkoj Srbiji. U tome su čak i uspeli na neki način. CNN i BBC su u to vreme javljali o tom filmu kao otelotvorenju divljačkog srpskog nacionalizma, izdvajajući inserte kao dokaz velikosrpske hegemonije.
#đole, moja vickastost je samo za privilegovane. ;-) #pavle, ja ne znam ništa o stereotipima, a i mi nismo anđeli kad su izašli, imala sam 5 godina. išla sam sa mamom i tatom u bioskop da ga gledam. a onda je taj film obeležio moju generaciju, a i ove oko nas, pošto ga svi citiramo. zato ja taj film volim. i lepa sela, i rane. u poređenju s njima, zaista ne vidim šta je subverzivno u mi nismo anđeli2, ili ne daj bože onom drugom sa nikolom pejakovićem.
zna li iko u ovome jebenom matriksu shta znachi shorka?! ne viteshki, nego da prezhivish! i da im zadash toliko gnusnih udaraca, da ne znaju da li da prvo plachu, zapomazhu ili da kuckaju po mobilnom.
ovde kulture vishe nema, ovde kultura ophodjenja vishe ne postoji. ako ti se nacrta tjelavi manijak go do pojasa, ma nishta bre, kakva kultura govora, UDRI STOKU U VUGLA, JER JE STOKA VETJ UDARILA NJIH NEKOLIKO I UNAKAZILA IH! UDRI GA DA GA SATRESH I DA MU PUSTISH KRV, MAMU MU JEBEM, JER BI ON TEBI PUSTIO VISHE KRVI, PICHKA MU MATERINA!!!
... sada je neshto posle 11h pre podne. kad pogledash ko je sada aktivan u blog sistemu, onda uporedish sa aktivnima u podne, pa u popodne, vidish da su sve to jedni isti nesretjnici koji se medjusobno tapshu i proglashavaju jaaaako dobrim blogerima, i, gle, piscima! kako je doshlo do toga da nevidljivi preuzmu primat?! pavleche, ja sa takvima netju da radim intervju. ako ti imash zheludac za takav poduhvat - izvoli. meni je gadno i da pomishljam na te ljigavce i podguzne buve.
carice, pa zato što mi se više nije dalo pisati, zato što je ovde malo malo pa jezivo, jer se hejtuju na sve strane, i htela sam, u stvari, da se potpuno isključim odavde, ali mi ne ide, ali sam bar svela aktivnosti na minimum. a ima i još jedan razlog, to je verovatno i jedan od razloga mmkf. prosto, kad upoznaš toliko svojih blog drugara, onda se sa svakim sledećim gubi sloboda u otkrivanju, pa je teško objavljivati. ali, u suštini, mnogo sam bila ljuta kad su ovde pravili onaj poslednji cirkus, iako se nije ticao ni mene, ni maltene, nikoga do koga mi je stalo, ali sam stvarno imala utisak da su ovaj put zagadili prostor nuklearnim otpadom.
tsrno dete, upravo zato su primat u matriksu preuzeli ljigavi patetichni i dosadni mutanti, koji nikada netje imati gracioznost istovremenog pomeranja tri glave, shest ruku i shest nogu, a da josh pri tome mogu da zapevaju na ruskom.
Sanatorijume, ništa se ne brini, ovaj blog se piše sam od sebe. Ne znam na koje mutante misliš, nisam u toku, ali ko god da su, i oni su ljudi. Možda su noviji na blogu od nas, ali ko zna? Ja sam na ovom blogu dosta saznao o blogerima za koje sam ranije samo čuo ili nisam čak ni čuo....
pavleche, ti si koshtunica, a ja sam pokojni djindjitj, vlajko stojiljkovitj i zotja sokolovitj, tako da znam o chemu pricham, a i bio sam sam obaveshten dok se nisam trostruko upokojio.
Blog intervju, hoću i ja da budem intervjuisan!!!!! MOLIM TE!!! UČINI MI TO !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?
Vuče91, ti si kao nova zvezda bloga planiran za intervju, ali sačekaj malo svoj red. Samo malo strpljenja. Ima li neki interesent da pošalje Vuku pitanja?
stvarno sam seljak, kad te vatam na kucatje greshke. primi moje izvinjenje. nego, i nemiri je pristala da odgovara na pitanja. ponekad je chak i ovaj matriks lep.
hvala na odgovoru. a da te pitam još - sa koliko si se blogera upoznala? da li te je neko od njih pritom razočarao? da li ti je neko od njih postao pravi prijatelj? i oduvek me zanimala priča koja stoji iza tvog nika.
i zaista ste drski i mrski. potpuno ste zapostavili tsrno dete. a ja za tsrno dete imam potpitanje: markovaldo. italo kalvino. a imam i potpitanje broj dva: tsrno dete, shta mislish, da li se neo u filmu matriks 3 svesno zhrtvovao, ili je samo bio pomiren sa sudbinom, poshto je njegova ljubav triniti izgubila zhivot?
šta fali da me loviš na greške? to i ja radim, besomučno. ali ovo nije bila prava greška. otkucao sam pogrešno, primetio grešku i rešio da je ne ispravim jer mi se tako dopalo, makar se ne dopalo strahini... na kraju, stanatorijume, nije ovo matrix, ovo je blogintervju!
#draga carice, ne znam tačan broj blogera koje sam upoznala, ali mogu da navedem nekoliko, koji su mi pravi drugari. preko mladenovčkog klana, u koji su ulazili - vithor, kuratz krasni, hollowood, ifidie, fbiana, degenija, leopold, pa kasnije su se pridružili i littledickens, nymphadora, i još mnogi drugi, upoznala sam se sa čika sanijem, a potom i sa ilegalnima. čika sani me je jednom odveo na blog skup, i odatle znam još neke blogere, koji mahom nisu više aktivni, ili retko pišu. preko njih sam upoznala nadeždup i ruke. sa druge strane, upoznala sam nettle, preko nje đoleta. sa treće, mysweetheart, a preko nje i undergorundlies i the beast who writes in nudes, istina, slučajno, ali je bilo jako lepo. mmkf sam upoznala kad je jednom dolazila za bg, pa smo spontano ugovorile sastanak, i od tad nismo prestale da meljemo. kod sanje sam išla u školu astrologije. a bilo je i situacija tipa da sam radila sa dve blogerke sa kojima sam se družila na blogu, pa je bilo iznenađenje kad smo izvalile da smo mnogo bliskije nego što smo mogle i da zamislimo. vladislava radaka sam upoznala jednom prilikom u ranim srednjoškolskim danima, pa sam se baš iznenadila kad sam mu videla nalog ovde. sinhro je išla u susedno odeljenje u mojoj srednjoj školi, nismo se družile, znale smo se iz hodnika, pa sam ja o školi iz jednog njenog posta stekla utisak da je moja, i stvarno, ispostavilo se da smo super blogdrugarice, a jedva smo se javljale jedna drugoj na hodniku. a opako pile i nefeli su otvorile naloge kad sam im otkrila sve čari bloga. hihi. mnogi su mi već bili prijatelji, a mnoge sam i stekla. zapravo, gotovo svi ljudi koje sam upoznala na blogu su mi dragi drugari, neki i pravi pravcati prijatelji. a priča iza mog nika je u stvari jedna glupa fora iz mog najgoreg tinejdž doba, kad sam govorila da ću kad porastem biti zvezda. s tim što je zvezda, kao simbol, obeležje mnogih stvari koje volim. na primer, malog princa. #čika sani, Vas ću sad morati da razočaram, ali ne mogu da dam precizan odgovor ni na jedno od Vaših pitanja. naime, nisam čitala markovalda, mada znam o čemu je reč, ali prosto nije mi se dalo. a matriks3 nisam gledala, i moram da priznam da ne znam o čemu se tu radi, jer nisam gledala nijedan deo matriksa. #cmok svima.
1. Imaš li konkretni otpor prema nekom blogu na "Mojblogu"?
Na ovom sistemu ne, jer je urađen tako da se lako može ignorisati.
2. Da li postoji gluplja pesma od "Kokolo, Kokolo, Kokolo moj"?
Sećaš se: „Gradim kuću, motam žicu...“, istog autora ili one za Toranj na Avali. Ili one „himne“ tokom bombardovanja ali ubedljivo je to stvar „Hej Sloveni“.
3. Ima li neka Madonina pesma koja ti se sviđa?
Čuj pesma... Postoji jedan album koji mi se ne dopada jer me podseća na vojsku: Like a Prayer.
4. Koja je najdosadnija pozorišna predstava koju si morao da odgledaš do kraja?
Ne znam kako se zvala. Glavni glumac: Vuk Drašković, pozorište: Narodno.
5. Koji je koncert za tebe bio najveće razočaranje?
Rambo Amadeus ’88. mada to i nije bio koncert, al’ neka živa svirka jeste.
6. Ko je najizvikaniji i najgori strani pisac ili spisateljica?
Bivši predsednici, fudbalske sudije, muzičari i svi ostali koji nisu pisci ali objavljuju. Piše ovih dana i Džordž Buš. Nepismen, po svom priznanju ali će objaviti knjigu.
7. Kakvo je tvoje mišljenje o onome što se zove "Novi talas" u ex-Yu muzici?
Doneo je EKV, Disciplinu, Azru... Bio je alternativa „Plavim večerima“ koje je organizovao režim. Zanimljivo je da Bosna nije zahvaćena tim talasom, al’ su nam ga zavukli Plavim orkestrom.
8. Pratiš li tuđe blogove i ako da, koje najradije čitaš? Istovremeno, da li si zapazio neki blog koji ti izrazito ide na živce?
Pratio sam ranije, ono... baš pratio dok su pisali. Q. Krasni, na pr. Više nemam vremena za to, a na živce mi ne idu blogovi već oni koji ljude primoravaju da se registruju i pišu (pojedini profesori) pa im se blog smuči i pre nego što saznaju šta je to i čemu služi.
9. Ti mu dođeš kao neki administrator ovog bloga. Ko zapravo bira šta će da osvane na naslovnici od najnovijih postova?
Na svu sreću, sada to radi softver ali i on traži da se ulogujem i kliknem na „Objavi“. Mana mu je što se ne može pojaviti post na naslovnoj ukoliko nije predložen za to od strane autora.
10. Da li bi voleo da prisustvuješ sopstvenoj sahrani? Mislim, onako živ, sa strane, da vidiš kako se stvari odvijaju...
Nikako. Želja mi je samo da se to što pre obavi i da se ljudi ne smaraju s tim.
11. Možeš li da se opredeliš za najgoreg voditelja ili voditeljku na bilo kojoj od naših TV stanica?
Nije da imam nešto protiv B92 ali su sve njihove, za svađu spremne, voditeljke pojava koju bi neko trebao da analizira (voditeljuškinje).
Moram da spomenem svog omiljenog voditelja, „onog s mladežom“.
12. Da li je Van Gog najgori domaći bend?
Nije. Ili možda jeste pošto Bijelo dugme više nije domaći bend.
13. Ispričaj nam kad si ispao najgluplji u životu. I da li si ikad ispao pametan dovoljno da se time dičiš?
Glup ’90., kada sam ušao u politiku,gluplji ’99. kandidovanjem na izborima, najgluplji 2000. ušavši u vlast, a pametan 2005. izašavši iz iste.
14. Imaš li fobije, i, ako da, koja je tvoja najveća fobija? A ako ih nemaš, objasni kako je došlo do toga.
Vožnja u lokalu. Slupao sam tuđeg BMW na Labudovom brdu, registrovanog na neku babu iz Belog Manastira, a nisam bio kriv.
15. Imaš li strah od pojedinih blogera? Da li ti neko konkretno zadaje muke i zašto?
Ne verujem da iko ”ima strah” od blogera. Znam za muke i probleme koje su neki blogeri imali ali se to isto dešava u životu, samo u drugim oblicima. Polako se ova oblast sistemski uređuje pa su i muke manje.
16. Da li ti neki sasvim benigni ljudi uteruju strah u kosti?
Nije to ”strah u kostima” ali neostvareni, bolesni ljudi umeju da budu neprijatni pa mogu da dovedu do mog neprimerenog ponašanja.
17. Šta te najviše u životu oneraspoložuje?
Loše vesti vezane za zdravlje. Bilo kakva bolest ljudi u okruženju, patnja dece.
18. Da li veruješ u predskazanja?
Ne u predskazanja, ali u aspekte da. I sujeveran sam. Nesvesno za sve imam ritual i ne volim da menjam to.
19. Da li tvoj blog/blogovi ima/ju uticaja na svetski poredak?
Kada na svom blogu preporučim ljudima da ponovo pogledaju dokumentarac Zeitgeist , onda je to uticaj. Da, moj blog utiče na poredak jer je deo tog istog sistema, na žalost.
20. Da li bi napustio ”Mojblog”
Ostao bih sa svojim blogovima, ali želim da istupim iz Ugovora. Što pre – to bolje, i za kolege, i za korisnike, i za mene.
Ja se izvinjavam. Osim toga što se izvinjavam, napominjem da je Lepensky iskoristio pravo na zamenu pitanja. Ovaj intervju je zastareo u tehničkom smislu, obavljen je pre onog sa Margo, ali ne možemo da je čekamo ceo život da se javi.
Sad mi je smešno, a i ne sećam se ko je napisao nekad negde, da bi da ga skinu s naslovnice:) A dovoljno je da ne obeležiš onu kućicu, i nisi na naslovnici:))
Može još jedno pitanje? Što si prestao da se baviš politikom?
da li to znači da ima onih koji svaki put kliknu na kvadratić, verujući da njihovi postovi treba da budu na uvid svima? da li to takođe znači da ima onih koji ne obeleže svaki put kućicu, smatrajući da neki njihovi postovi ne treba da budu na uvid svima, a oni se ipak objave na naslovnici? da li to onda znači i da oni koji hoće da samo određeni njihovi postovi budu na naslovnoj strani, uzalud klikću? mislim, na kvadratić
stepski, pokušaj malo da ne budeš zajedljiv. čika sani će mnogo da se naljuti, a onda si najebo.... uzgred, meni je jako teško da poverujem da kompjuter nasumice bira postove za naslovnicu, bar ne u potpunosti. kad se samo setim lepih vremena kad je nemiri (i nju ćemo da intervjuišemo), stavljala precizne i zanimljive prikaze pojedinih blogova... osim toga, čitav ovaj mojblog sistem je faktički uništen novim softverom, a ovo sve danas je čisto koprcanje.
#Lepensky, zaboravih nešto da te potpitam.... Kako bre Bosna nije zahvaćena Novim talasom? A Zabranjeno pušenje? A ceo Nju primitivs pokret? Sve je to deo Novog talasa.
#Carice, Stepski je dosadan. To znači da imamo dve naslovnice. Jednu koja to zapravo nije, koja se iz čiste zajebancije zove AKTUELNO i koja se ažurira kada se administrator loguje i klikne na "Objavi", dakle jednom u iks dana. Svaki bloger ima šansicu da se tamo pojavi, pod uslovom da je sam sebe obeležio, kao što ima šansu da osvoji Bingo ako kupi tiket i ne izgubi ga. Druga naslovnica se zove IZDVOJENO, ažurira se automatski po objavljavanju posta i ne zavisi od toga da li je kućica obeležena. Prosto rečeno, neki blogovi su unapred i jednom za svagda privilegovani da im se SVAKI post pojavi kao izdvojen, dok se ostalim blogovima ne nudi ta mogućnost, ni u prezentu, ni u futuru, dakle NIKAD bato... Po kom kriterijumu to fercera, nemoj da me pitaš, a nemoj ni Lepenskog, jer nije on pisao softver.
dakle, besmislieno a evo sad i nekih od pitanja na koja ne znam odgovor: koji je tačno posao lepenskog na mojblog.rsu, osim da bude prijatelj svima? kako je dobio taj posao? da li se taj posao plaća i koliko, ako nije tajna? koliko vremena provodi na mojblog.rsu? šta je to Ugovor i zašto namerava da istupi iz njega? da li postoji bilo kakav vid cenzure kad su u pitanju blogovi koji se bave pedofilijom, prostitucijom i drugim trešom te vrste? zašto se na mojblog.rsu ne bi promovisali, besplatno, sajtovi koje administratori ili blogeri smatraju važnim, kao što, je na primer, upravo zeitgeist? odnosno, ko odlučuje koji su linkovi na naslovnoj strani i "ugašenim" blogovima i koliko to košta? jedan od popularnijih blogova bio je zemlja mungosova. zar ne bi bio red da njegov link bude na naslovnoj?
mogu da konstatujem stagnaciju na ovom blogu. u proshlom intervjuu nije se znatizheljnima obratila intervjuisana margo, shto ja smatram ne kao znak nechega drugog, nego kao znak nevaspitanja, a evo, ni sada intervjuisanog 'shefa' nema da se obrati masama, no to me ne iznenadjuje vetj eon i po. vishe me iznenadila margo. lepensky - jok. rekao je bash ono shto sam i ochekivao: nishta.
ali, shta da se radi. pichimo dalje. 'shef' ima mogutjnost da odgovori kad god mu je volja. dodushe, tu mogutjnost ima i margo. i bilo ko od do sada intervjuisanih, retrogradno, na svoj intervju. kao shto se i potpitanja mogu postavljati na vetj proshle intervjue. vreme ne postoji.
kandidata za intervju ima ihaj. shta se dogadja? neki su dobili pitanja, pa josh uvek nisu na njih odgovorili. nekima sam i ja obetjao pitanja, pa im josh uvek nisam poslao, na chemu se izvinjavam, ali netju zadugo da budem u izvinjavanju. neki saradnici rade intervjue s drugim blogerima, igra se shiri.
otprilike, tek tje da bude veselo. ili traumatichno. kako za koga.
josh jedna stvar, ali ovo je gistro za pavleca: pavleche, da se ustanovi norma od 3 do 6 dana po intervjuu. shest dana je maksimum za matriks sa ovakvim sastavom blogera, koji nije ni sastav nego jebeni rastav. usvojeno?
Hollowood? Dudarime? Tobiću? Ajmo vi što imate pitanja. Čujem da je Starshine odgovorila, tako da, ajde bar nešto! Borise i ostali, da li je neko poslao pitanja za Full4Blondes?
polako bre, pavleche, gde si zazhdio. daj malo vremena lepenskom da se obgrozi na potpitanja. full4blondes je moja briga, kao i josh nekoliko blogera/blogerki. nema razloga za paniku.
Dal si normalan? Pa jasno je ko dan da Lepensky nema nameru da odgovara na potpitanja. Dva puta sam mu poslao mail s molbom da se uključi. Njegova nevolja je u tome što je svestan toga da mogu da uslede vrlo neprijatna pitanja na koja neće znati kako da odgovori. Jednom političar, uvek političar...
Prvo da ti se zahvalim što je intervju preko mejla, jer da se radi o direktnom prenosu, morala bih da prodam i šporet i pet metalac šerpi, sa tri poklopca, jer na svih pet šerpi pasuje po jedan poklopac, ali ne istovremeno, možda i veš mašinu, a možda i sve ostalo, osim Gricka, da bih se obukla za tu priliku, zato hvala ti i hvala ti.
1. Da li uopšte postoji razlika između Vrbasa i Vršca ili su to isti gradovi?
Vrbas Vršac, Ronaldo Ronaldinjo, sve je to isto.
2. Možeš li nam opisati najneljubazniju prodavačicu na koju si naletala u nekom butiku?
Prodavačica u Replayu je bila najneljubaznija, jer je po mojoj odeći (videti deo iz zahvalnice) zaključila da ja nemam para da tamo kupujem, pa sam kupila broj veće patike, jer sam se bojala novih prostrelnih pogleda ako bih tražila broja manje. E, onda sam ih dotukla kad sam kupila te patike, jaknu, i jedne cipele. Tad se imalo, radilo se u dve škole i kad su mi se neke važne žene, žene iz opštinske uprave, obratile sa tičer, onda su počele da mi otvaraju vrata butika čim uđem u ulicu sa tim butikom.
3. Da li si čula za neku domaću pevačicu i ako jesi hoćeš li to podeliti sa nama?
Od odomaćenih pevačica posebno mi je skrenula pažnju na sebe ona koja peva otkači tkači sa mnom do ludila, tkači je posebno efektno. Tu pesmu moji đaci vole pa sam morala da se obavestim. Rekli su mi da je to Mira Škorić i da je ona u velikom bratu sa Mićkom, a onda sam se ja pitala da li je Mićko jedan od onih poginulih i da li su Mićko i Burek ista osoba, ako se radi o osobi. Jednom kad sam to pitala na blogu, ignorisali su me, tako da, znam koliko i ti.
4. Kako je moguća da jedna tako pametna i šarmantna devojka voli grupu „Coldplay“?
Pa zavisi da li misliš na moj šarm i lepotu pre ili posle deset sati pre podne. Ako misliš, bolje nemoj, jer nema. Što bi rekla Demi Mur sve mi je fleši i ulala samo na blogu. Ja u stvari vodim jedan vrlo dasadan život, a Coldplay, paaaa, pa više volim Killerse. Ja pod Coldplay zapravo mislim na Kilerse, ali ne želim da me provale, i ne provaljuju. Davno su mi rekli da je moj stil pisanja prepoznatljiv baš po tome što, kako bi rekla Fjodorova, koju ovom prilikom pozdravljam, ako je to u redu, svi znaju o čemu se radi, ali niko nema pojma šta je pročitao, čak i moj intimni prijatelj, koji često učestvuje u nekim dijalozima, nema pojma da je on to rekao, a ni šta je rekao, ali bože moj.
5. Na koji koncert ne bi otišla ni pod pretnjom smrću?
Pa recimo na koncert Arsena Dedića i Radeta Šerbedžije. Ne pronalazim se u tome. I da ne bi bilo zabune, pošto sam već vrlo diskretno nagovestila da ništa nije onako kako izgleda, pod Arsenom Dedićem mislim na Arsena Dedića, a pod Šerbedžijom mislim na Šerbedžiju.
6. Ima li neki Maradonin gol da ti se sviđa i da li će Gaj Riči snimiti bolji dokumentarac o njemu od Kusturice?
Ja sam već davno iznela svoj stav po pitanju fudbala. Fudbal bi žene trebalo da gledaju zbog šorceva i onoga što bi iz njih moglo da zaćarlija. Madona i Maradona se rimuju, tako da mogu da razumem Ričijevo interesovanje i da ti se pohvalim da sad znam da se Rikelme ne preziva Boke, nego da je Rikelme ime ili prezime tom Rikelmetu, a Boka je zapravo Boka Junior, a to je ili mesto ili tim za koji taj čovek igra. I ne volim Kustu. Ono sao roma me podseća na onu scenu, sa onim čamcom, i onim sisama, i boginjama, i onda se uznemirim.
7. Koji je najgori domaći, a koji najgori strani film?
Do koske mi je do koske najgori, mada, da si me pitao koji mi je najbolji, ja bih rekla da je to možda čak i TT sindrom, ali neka te neka, ti ne pitaš, ja ćutim, tata me naučio. A najgori strani, recimo onaj francuski Osam žena, mada ja volim Emanuel Beart.
8. Zašto tvorac engleskog jezika, Fridrih Engels, nije prihvatio predlog njegovog velikogprijatelja, Vuka Karadžića, o pravilu „vrajt hau ju spik, rid hau ic vrajten“?
Dozvoli mi da ti ispravim Vuka: rajt hau itc writen, a ne wrajten. To je isto ko kad bi rekao Mančester junajted, a ne junajtid... Nemam komentar, o Engelsu malo znam, to nije onaj što je palio knjige?
9. Ispričaj nam o tvom prvom pijanstvu?
Prvi put sam se napila kada je moj prvi momak našao devojku, koja nisam bila ja, i onda sam ja otišla kod njega, i onda je i ona bila tamo, i onda sam se ja kao nešto šalila, a ona je zaspala od vrcavosti mojih šala, i onda sam ja popila pet piva, i onda su me oni odbacili kolima, i onda je on pokušao da me poljubi u ulazu, ali sam ga ja odgurnula, ušla u stan, i pred tatom i mamom rekla: jao, ja ću se sad upišati. I bilo me je posle sramota što sam se tako izrazila, i onda sam povratila u kadu. To je bilo u trećem srednje. Probudila sam se u sred noći i poželela da bude sarma za ručak. I bi sarma.
10. A prvo seksualno iskustvo?
Moje prvo seksualno iskustvo nije baš bilo iskustvo, a nije baš ni da je seksa bilo na sve strane. Moj tadašnji đuvegija mi se obratio rečima: to nije ništa, ja mogu to da ti odradim kad god hoćeš, i onda smo se skinuli na vunenom tepihu, kod moje tetke, na kojem je jednom prosut neki crveni sok, mislim od maline, okruženi ogromnim policama sa knjigama, kao u nekoj jeftinoj tematskoj pornjavi, i onda je on rekao: jao, gde ovo treba, i onda nije ni trebalo, ali mi je posle sestra rekla da je trebalo ja da izvedem navođenje, jer k nema oči, tako je rekla, i uvek mi je to posle bilo smešno kako k nema oči. Ja sam tad već imala 22 i tada su i počele da mi se tresu ruke, što bi se u tim seksualnim iskustvima, kako ih ti nazivaš, moglo smatrati kao prednost.
11. Najgora knjiga koju si pročitala do kraja?
Najgora knjiga koju sam pročitala do kraja je Sabatov Tunel, jako me je nervirala, a ja vala očekujem previše, nikad mi udovoljiti.
12. Da li si nekad svršila uz neku knjigu?
Knjige ne čitam u društvu, a ni ne svršavam u društvu, jer me su me naučili da to nije lepo. Još kad sam bila mala, mama stane u vrata i kaže: dalje nećeš moći, jer je na teveu nešto što nije za malu decu, i onda ja ostanem u sobi, a sestra se išunja, pa gleda program ispod stola, a oni ne primete. Tako da dok je ona gledala ispod stola, ja sam čitala, i čitala, mislim da je knjiga Devet i po nedelja dovela do nedovodljivog, kao i Američki psiho, ali ne oni delovi sa klanjem i čerečenjem, to nisam mogla da čitam. Bret Iston Elis je odličan ako želite da radite na sebi i sa sobom.
13. Zašto je ženama toliko bitna veličina muškarčevog IQ-a?
Da li možda pod veličinom misliš na dubinu? Ne volim kad su plitki, ne može neko sa malim da bude duhovit, mada, ja mislim da tima sa malima do smeha i nije, ali nama ženama jeste...
14. A zašto su onda nekim muškarcima bitnije grudi od dupeta, kad bi trebalo da bude obrnuto?
Zašto bi trebalo da bude obrnuto? Dupe i jeste pozadi, zna se koji je redosled. Evo, prvoj meni su grudi bitnije, iako ih nemam, ali zato znam da cenim kad ko ima.
15. Šta misliš da li žene poput Milke Canić prde?
Mislim da prde, ali ne u emisijama. Na šta bi to ličilo kad bi rekla dobro veče i prdež joj uteče, gde to još ima? Nekako to ne ide, ne priliči, pa nismo mi baš toliki seljaci. I još ako ima veći stan, što bi jedan moj drug davni rekao davno: prda bi joj duže trajala, mada, mogla bih po tom pitanju da se povežem sa mojim đacima, oni su neprikosnoveni iz prdologije. Znaju nepogrešivo ko je prdn’o, ali nikad neće da mi kažu. Ako oni ne znaju za Milku, onda ne zna ni Čak Noris, a on je Milku naterao da kaže dobro jutro.
16. Koje blogere voajerišeš i kojima bi dopustila da ti rade isto to?
Od blogera voajerišem visoke, lepe i pametne. Ne nužno tim redom, ali većina ih ima sve, i dalo bi im se svašta dozvoliti videti i pokazati. Recimo Sinnerman, Niko, Libra, Minja Kovačević... Shvataš da mi je otkrivanje ovih favorita teško palo, ali... Volim da pogledam i tvoje princes krofne... Dare mnogo psuje, ali ja mislim da se iza tih psovki krije čovek koji je krhak...
17. Da li imaš takve pretenzije i prema nekim blogerkama?
Imam i prema blogerkama, naravno. Recimo Crnu panterku gledam od preda, kako i dolikuje. Onda Najs, jer sam joj videla slike, pa mi je i čitanje prijatnije. I obe Marije, ali Marije su mi drugarice, pa nema smisla da ih gledam u takvom kontekstu, ali ipak gledam. Fbiana mi je ženski Dare, zvuči džombasto ali deluje.
18. Ispričaj nam kad si ispala najgluplja u životu?
Najgluplja, ubedljivo, sam ispala u pokojnom kafiću NBA u Vršcu, kada je bila velika gužva, a dva tipa ponudila mojoj drugarici i meni da sednemo, a ja rekla neka hvala, ko nema u glavi, ima u nogama.
19. Da li je istina da je Gricko direktni potomak Lajke?
Gricko je kao i Čak Noris, on je sam sebe stvorio. Gricko je ličnost.
Iznenadila si me sa Tunelom, meni se ta knjiga dopala, tog dana kad sam je pročitala. Mada, sad da me pitaš o čemu se radi, ne znam da li bi se setila:)
I mnogo kasno si se prvi put napila, učiteljice:))
Odlično! Izvanredno! Bravo! Nemam reči da iskažem svoje divljenje. Ne samo da ste oboje sjajni nego sam sjajan i ja što mi je palo na pamet da pokrenem ovaj samoupravni blog. Sad ti Margo pošalji pitanja nekom koga bi volela da intervjuiraš. To tako da ide...
Meni se sad, zbog ovog intervijuea Margo bas dopada. Istim je ocima drugacije pogledujem. Nego da se radi ovaj intervju chetom na gmail-u, aolu, nechemu u realnom vremenu? Mislim, zbog potpitanja, nejasnoca, penala...
Ne znam da li zbog toga što bih jebao i Margo i Djoleta, ovako krhak, ali je intervju do jaja. Dubinom, do jaja, ne visinom, dužinom, već silinom. Lepo, ljepo i lijepo.
Polako, Pavlec, vidiš da Margo još nije skapirala ni da bi treblo da odgovara ljudima ovde, pa moram ja. A tek kad shvati da će sad ona morati da interveniše nekog, postaće svesna u šta se uvalila ovako mlada i naivna. Polako, Stepski, ipak je Pavlec glavni orgnizator ovog skupa i zato hvala tebe Pavleče. Polako, Dare, od Barse bi izgubili 1:0, golom u nadoknadi vremena.
Misliš da Margo još nije ni shvatila da se nalazi njen intervju na ovoj adresi? Pa što joj nisi rekao? Idi reci joj i obavesti je da treba da odgovara na potpitanja. A što stepski mene toliko mrzi? Nezavisno od ideje i svega.... čemu tolika mržnja? #Stepski, zašto me mrziš?
moram da pohvalim ovaj intervju. po prvi put sam razumeo šta margo govori i piše. dopadalo mi se i kad nisam razumeo al ovako je još bolje - ima i dubinu
Glupi, jel da!? Pa to sam i ja rekao. Ovaj blog intervju otvara nam nove prozere. Širi nam vidike. Primera radi, ja ranije ni Đoleta ni Margo na osnovu njihovih blogova nisam zarezivao, ali kad ovo pročitaš, shvatiš o čemu se radi. Imamo posla sa vrlo ozbiljno duhovno nadarenim ljudima a da to nismo ni znali. Zamisli koliko još njih čuče na ovom nesrećnom Mojblogu, neotkrivenih, netaknutih....
Pavlec, naravno da te ne mrzim, samo smo se tako podelili - Dare će da te voli, hvali i pazi, a ja ću da te zajebavam. Mislim, nemo' se ljutiš, ali ko god se posle tebe dohvatio blogintervjua, odradio ga je kako dolikuje. To i nije neko čudo, potpuno je suluda ideja da intervju sa blogerima radi neko ko je do te mere površan i sam sebi dovoljan da uopšte ne čita tuđe blogove i komentare, dakle ne “poznaje” druge blogere. Pa, ti si ovde verovatno jedini koji ne zna da su Margo i Djole duhovno nadareni, a da sam ja duhovno obogaljen.
Sad se povlačim, ovaj put zauvijek, ali pre toga, da bih popravio utisak, moram uskliknuti s ljubavlju: "Živeo Pavlec, Hip Hip Horaay!"
Stepski, nemam pojma čemu toliko negativnosti. Ideja je dobra, neka pitanja su bolja od drugih, neki odgovori su bolji od drugih, sve u svemu, kad se probere ima šta da se pročita. Ne razumem čemu paljba. I to dramatično zauvek deluje malo patetično. A nema potrebe.I ne razumem čemu drvljenje oko Pavleca, makar što se ovog intervjua tiče, on niti je sastavljao pitanja, niti je davao odgovore, a napao si čoveka. Razumem ja da je najlakše kad ustaneš na levu nogu da napljuješ nekog drugog. Ali to i dalje nema mnogo smisla.
Ma nije, čovek prosto zajebava, a i delimično je u pravu. Ja stvarno slabo čitam blogove, ali to je novija tekovina. Dosadi čoveku. Ne možeš ceo život da čitaš blogove, a ne možeš ceo život ni da ih pišeš. E sad, stepski i slayayu, dogovorite se ko će koga da intervjuiše. I gde je ta kraljica Margo? Uzgred, Kornet je objavio Fbianinu knjiggu, za vašu informaciju. Domicide se zove i nema je još u knjižarama. Još je taze, ali koga zanima, može se nabaviti u Kornetu, Kapetan Mišina 3, Beograd, nazvati na 065/2637741.
#Pavlec, kada sam rekao da će Dare da te pazi, mislio sam na Slay, ipak je ona ovde ombudsman.
#Slay, ja sam ovaj intervju, kao i nekoliko prethodnih pohvalio, nisam li? Blago rečeno, mislim da pod milim blogom ništa nisi shvatila, što i sama priznaješ, a ako baš insistiraš da ti razjasnim te silne nedoumice, učiniću to sa velikim zadovoljstvom, ti proceni da li to želiš.
I kao što vidiš, ništa nije dramatično, a još manje "zauvijek" .
Stepski, i dalje si patetičan. Ako je napadanje to što te čini srećnim, onda izvoli. Ja mislim da si ti površan i sam sebi dovoljan do te mere da ne vidiš dalje od svog nosa, zbog toga, ali to je više za žaljenje, nego za osudu. Možeš mi i objasniti šta ti misliš da mi nije jasno, pošto ti to verovatno bolje znaš nego ja sama.
nisam stepski, on nikada nije anoniman (Neregistrovan) reče...
eeeeee, odlican utisak intervjua i komentara pokvari slayaya! zasto bre?! dobro, dobro, znam, nista ne moze da bude savrseno. i da je stepski sam sebi dovoljan, gledano iz svih uglova i coskova je - kompliment:)
Slay, kakav god da sam, na ovom blogu sam govorio isključivo o ovom blogu, a obratio sam se Pavlecu, kao idejnom tvorcu, istog. Njegova reakcija je meni više nego dovoljna. Da sam hteo da se dopadnem tebi, verovatno bih otišao na tvoj blog. Šta ti misliš o meni ili bilo kom drugom, to nije tema koja zaokuplja moju pažnju, ali ako se ispostavi da ima interesenata, lako ćemo otvoriti novi tematski blog “šta slayayu zaista misli o stepskom”, pa udri me tamo do prekosutra. Da zaista pišeš ono što misliš, a misliš ono što si napisala, ti mi ne bi sudila, nego bi me sažaljevala, tamo negde, daleko od mog pogleda.
Što su dosadni ovi što se svađaju... Kažem vam, intervjuišite jedno drugo i tako se ispucajte. #Borise, videeo sam Sexymaju i pristala je da da intervju, samo što će to da bude sasvim drukčije u odnosu na ove dosada. Ono na njenom blogu je mila majka šta joj se dešavalo u poslednje tri godine otkako smo zadnji put čuli za nju. Sat i po mi je prepričavala to ludilo, zatvore, ubistva, silovanja i onda sam samo rekao "Dosta! Ne mogu više da slušam. Vidimo se od ponedeljka za intervju". Biće uživo jer više nema komp. To je zapravo intervju koje bi objavile svake novine, ali meni to deluje kao zloupotreba. Ima li neko diktafon?
... netje ovo ovako da mozhe ubudutje. ovde vishe nema svadje niti zadjevica, niti bilo chega shto ukazuje na raspravu.
molim da se to ubudutje poshtuje.
potpisao
pechatirao
sanatorijum
a za margo potpitanje: kada si prvi put pozhelela da se nikada ne udash i zashto? a kada si pozhelela prvi put da se udash, i koliko si pametnija bila u odnosu na tu zhelju koja je kao poludela elipsa vitlala nad tvojom glavom?
jebiga, nakitju, nekad se i to mora zavrshiti.
od sad se ovde samo zaje, zae, zaja, kako god, samo zezamo.
volim vas i nadam se da tjete mi uslishiti zhelju, da nema vishe ovakvih fajtova!
jebiga, ja naviko tako kod mene u taverni, pa svoje navike prenosim i ovde...
#stepski, da se nadjemo kod trejsi lords, a ako se nadjemo - velikodushno ti prepushtam tjitjolinu i onaj njen venchitj oko vugla. ako mislish da je venchitj oko vugla prosta stvar, te da sam te zakinuo u tom smislu, moram da ti kazhem strogo tachnu stvar: blogerka PMS (ikada najbolja riba koja se pojavila u matriksu, pored degenija koji je degenije rodjena sestra od brkate fbiane koju ja fbianu obozhavam, a degenija preferiram), plus blogerka cvetne haljinice dve, plele su juche venchitje za zhenidbu mog pobratima kakadua! onda su doshle kod mene, mnogo lepe, a ja prljav, masan, znojav, i sve u svemu ja. zashto sam ti sve ovo prichao? e jebiga, setjam se! voleo sam ih obe, i ja sam se osetjao lepshe i mirisnije! ne mirishljavije, samo mirisnije, a one cvrkutale, poruchka ih chika :njamitj smajli:
jebemti! zaboravio sam! sad tje opet neki mozhda (pazi, neki...) da me optuzhuju za nametanje ukusa! mozhda treba krenuti s nametanjem mirisa?! za takve sluchajeve, mirisa nikad dosta, i svi su gromoviti!
znash kako ti slepci i slepice vole da kazhu: sami tje se prepoznati, ovo je ironija, tralala... majko mila, dok nisam dosho u ovaj matriks, stvarno sam imao mnogo lepshe mishljenje o nashem narodu...
Zašto je Ćićolina simbol zla i neukusa? Zašto ti naočale ne pomažu? Zašto je Trejsi konza? Zašto misliš da Roki može i u stvarnosti može da dobije onog zajebanog Rusa koga uopšte ne glumi Rus?
#slay, kazhi mi otje li dare da uradi intervju s predatorom?
#dare, kazhe mi slay da te pitam, otje li da bude intervju s predatorom?
otje li bre neko ovde uopshte da se intervjuishe, ili na shta vam ovaj blog lichi, aman zaman?!
(pfffffft...)
Intervju sa Predatorom je odradjen, ali ja ono ne mogu da stavim na uvid javnosti. Odgovorio je na 14 pitanja, umesto na dvadeset, i ja ono ne mogu da podelim više ni sa samim sobom, a ne sa vama, drugovi borci, četnici i komite.
dare, choveche, a da probamo sa stanovishta nindzhi? nindzhama je uvek sve dovoljno, samo ako mogu da skenjaju nekoga na kog im se ukazhe. nindzhe su minimalisti, te bi tako mogli da podnesu i retardinjosove mentalne turbulencije koje se kretju od do. a?
Pušti ga, prijatelju. Ja, svečano, evo pored mene je prazna čaša vode koja nije pomogla mom mamurluku, ali koja čini atmosveru svečanom, izjavljujem, da je on nindža za mene, da sam ja Čak Noris, a da je on Čak Brus Li. Živela, živela, Kraljevina Srbija Hrvata i Slovenaca.
meni je drago zbog svega toga, manje mi je drago shto si tako iscrpljen, ali mi je vishe drago shto ako si toliko iscrpljen, motji tje te se vishe ucrpljivati. srbija! hrvatska! slovenija!
ono shto imash sa predatorom (uuufff, boli me kad moram da ga zovem tako), nemoj se libiti da mi poshaljesh na staresinab@yahoo.com
nishta netje biti lektorisano niti korektorisano.
POSHALJI MI TO ODMAH!!! ROK - SADA!
Evo, već sam bolje, mada ne vidim zašto ovo "evo", ali evo, ili eto. Biće da je zbog ručka. Ne merem se setiti koji je peti, ali šesti je stvarno sautparkovski. I vi'š ti ovu Margo, kako se femka i pravi važna, i ne pojavljuje se, a sve sa strane čita komentare i dira grudi, a mi ovde seremo o Rokiju i Švarcenegeru, tj Predatoru, Švarcenegerovom neprijatelju koji ga je najviše namučio. Margo, vrati se, bez obzira što nisi ni dolazila, ili bar stavi sliku, da i mi diramo grudi.
‚#dare, ako su pitanja za predatora bila dosadna kao ova gore, nije ni čudo što ti nije odgovorio na sva, jerbo on sva pitanja i odgovore prepisuje sa www.karike.com, a tamo nema tako duhovitih. a u vezi ćoravog rusa, vidi ovako i neka ostane na tome, .... za kristaliziranje svih nejasnoća, možeš se obratiti direktno ćićolini, koja će ti argumentovano objasniti šta ona misli da ja mislim, pošto ona to verovatno bolje zna nego ona sama.
#pavlec, gde si i ne vraćaj se bez da si mi oprostio? a oprostio si mi za ono što sam rekao da si površan, jer mi naknadna pamet šapuće da nečitanje tuđih blogova i komentara zaslužuje svaku pohvalu, a ne osudu. najbolji primer za štetnost gorepomenute radnje za nas nepovršne, smo sanatrorijum i boris starešina. ok, možda i ja.
#margo, ne vraćaj se ni po koju cenu!!! ti si dala intervju i nema te ovde, a ja sam ovde i ne dam intervju, tako da, što bi rek'o žika obretković, nas smo dvoje celina celosti. hjeee, ubi me ovo proletje.
Ti si pravi menadžer, džentlmen, i čovek koji sudi po svom okruženju. Ja Ćićolinu ne poznajem, i nije u redu da tako nazivaš nečiju ženu jer možeš dobiti preko pičke, pri tome ne mislim na Nevenu, niti mislim da ona liči i ponaša se kao Ćićolina, bez obzira što je plava. I tako, 'ajde sad ti, možeš nešto i u stihu, jer je to do jaja, ili nešto u naslovima domaćih hitova, jer to je tek do jaja, ili mi pokloni post, kao Fjodorovoj maloj, to je tek tek do jaja kao tenk.
# stepski, sve je svima oprošteno. # dare, daj taj intervju da vidimo. možda nije tako strašan. # svi! ja se brinem za margo. ne verujem da se toliko istripovala pa nas prži i namerno ne odgovara na pitanja. ne pristaje joj. pre mi se čini da je NATO pobrkao Vršac ili Vrbas sa Iranom ili Irakom i da su sručili sijaset atomskih ili uranijumskih bombi na ovaj ili onaj grad. Možda je i prodata u belo roblje. Porasla joj vrednost posle ovog intervjua, došo neki baja i odveo je u Italiju da zameni Ćićolinu, pa pravac u L'Akvilu. Djole, ti imaš njen kontakt. Hitno proveri šta se zbiva.
#krhki, čiju ženu ne poznaješ? Ono za preko pičke mogu lako da ti sredim, a ostalo nisam ukopčao i Bogu hvala na tome. Ako želiš da ti poklonim post, ispostavi mi detaljan zahtev na pp, pa ako te se setim, setim. Ako ikada odgovorim na ovu tvoju mukicu od komentara, biće to na tvojem blogu, da ne bi više davili ove ljude, ovde.
vrbas je, osim onog mosta '99., ziv, zdrav i nadasve nebombardovan, sto i margareti zelimo! cini mi se da ona vikendom kulira net, pa nema mesta panici...
Uh, pročitao sam. Dare, nisi smeo da mu postavljaš onako teška pitanja. Ono je stvarno ispod svakog praga tolerancije i mislim da ga ni Kurir ne bi objavio. Ipak, grehota je i da se ne objavi, pa ja predlažem da izvlačimo daljinske upravljače. Čiji je najveći, taj mora ono da objavi na svom blogu. To je jedino razumno rešenje u ovo doba rasizma, nacizma, narcizma, tolerancije i fašističke zajebancije. Inače, očekuje se da Margo uskoro vaskrsne.
MARGO MARGO MARGO1 #Ono s predatorom je stvarno katastrofa. Gore nego moj intervju s Nakićem. Ono nije za objavljivanje ni na blogu B92. Dare, sačuvaj pitanja za nekog drugo. Na primer, za Stepskog, kad već slay neće da ga intervjuiše. Ili hoće?
Intervjuu se u zube ne gleda. Hocemo Predu!!! P.S. Samo da napomenem, sve pohvale za ideju za blog. I ako je bas pozeljno da se kaze, najvise sam uzivao u ovom intervjuu sa Margo. Daleko od toga da su ostali bili losi.
Nema nam druge, moraćemo da postavimo intervju s predatorom, ali uz odgovarajući uvod. Ajde ti, Borise, molim te, ja sam se suviše iskompromitovao ionako. # Nakiću, ja sam odavno priznao da su moji odgovori na tvoja pitanja bili glupi i nesuvisli i da sam se primio kao budala, rizikujući da ovaj blog dovedem do uništenja. Sa tom svojom konstatacijom nemam nikakvih problema u životu. Kao, odjednom smo ozbiljni, odjednom sam i ja sam ozbiljan, odjednom je ceo intervju ozbiljan, odjednom više ništa nije kao pre... Primio sam se i zbog toga se kajem. Ali to me neće sprečiti da ovaj blog ostane više zajebancija nego bilo šta drugo.
Možda je trebalo da na ovom intervjuu sa Margo ostane simboličnih 69 komentara i da se objavi taj famozni predatorski, ali ja stvarno nemam ništa sa tim. Samo da vas obavestim da ne čekate uzalud kraljicu, jer bez obzira što ste se svi sad zaljubili u nju, ona neće doći. Zaglavila se u liftu.
Fali 6 odgovora, poslednjih 6, verovatno su se izgubila u prevozu, jer bi mi valjda napisao da ne želi više da odgovara ili da se smorio. Intervju nije za blog, ako ništa drugo, zato što je ne završen. Ko god želi da ga pročita, neka ga slobodno zatraži na cikadare@yahoo.com, i mirna Bosna, Bačka i Pomoravlje. Ukoliko Predator želi da bude objavljen, neka odgovori na poslednjih 6 pitanja, a sada je vreme da završim komentar jer je konačno stigla i treća šestica.
Povlačim zahtev za objavljivanje intervjua sa prdatorom... Videh, pročitah, bolje da nisam... Javno se stidim i izvinjavam što sam, uopšte, zahtevao da se "ono" objavi...
Sa Pavlom Ćosićem, lingvistom, blogerom i piscem poznatog srpskog romana Leposava, svojevremeno nominovanog za NIN-ovu nagradu za roman godine, idejnim tvorcem ovog bloga, autorom nedavno izašlog kapitalnog Rečnika sinonima, a nekada autorom čuvenog cyber magazina Krompir koji je bio dašak slobode devedesetih, u njegovoj raskošnoj vili danas razgovaram o politici, umetnosti, seksu i Đorđu Vukadinoviću. Kako je prešao put od popularnog dečaka iz škole do jednog od najkontraverznijih srpskih blogera. Kakvi su njegovi današnji odnosi sa nezavisnom umetničkom elitom. Takodje, Pavle mi otkriva najvažnije razloge za neulazak Srbije u Evropsku Uniju...
1. Koji je najgori domaći film koji si ikad gledao?
Kad sam bio mlađi, bio sam ubeđen da je naša, tada jugoslovenska, kinematografija ubedljivo najgora na svetu i skoro iz patriotskih razloga čak četiri puta pokušavao da upišem filmsku režiju. Sreća da me nisu primili jer sam u međuvremenu sazreo i shvatio koliko je to težak i mukotrpan posao. A u međuvremenu se pokazalo da je srpska kinematografija zapravo sasvim OK kinematografijica za jednu tako malu zemlju i ne verujem da bih ja tu nešto mogao bitno da izmenim. U svakom slučaju, najviše su mi išli na živce tada najgledaniji filmovi iz serije „Žikina dinastija“ i slične kvazi-komedije sa folk zvezdama. Partizanski filmovi su bili očaj živi, a oni koji su kao probali da se bave modernim temama bili su totalni luzeri. Osim toga, ja sam odrastao u Kinoteci i valjda sam onako mlad i glup mislio da su svi strani filmovi dobri. Kao istinski ljubitelj filmova, oduvek sam izlazio sa projekcije kad mi se film ne bi svideo. Glupo je zato danas izdvajati neki domaći film koji je loš, jer su sad vremena drugačija. Danas ljudi gledaju dobre domaće filmove, a oni katastrofalni su nekako prestali da se snimaju. Više nemamo pandane „Tesnoj koži“, „Policajcu s petlovog brda“, „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“, "Mogu sve sa dvadeset i dve", "Nije nego" i sl.
2. Ko je najgori domaći pisac?
Ko mi kriv, ja sam prvi smislio ovo pitanje, a tek sad vidim da je krajnje neinspirativno. Neću još da iskoristim pravo na zamenu. Probaću da odgovorim. Recimo, Marko Vidojković nije loš pisac. Ume da bude vrlo duhovit, stil mu je pitak, ume da ispriča priču, ali je kao čovek apsolutna nula. To je ono što mi generalno smeta kod ljudi pa tako i kod pisaca. Da budu moralne nule. Loših pisaca sigurno ima svuda oko nas, ali ja za njih ne znam… Ne čitam dovoljno beletristiku (osim kad moram) da bih bio kompetentan da ti dam odgovor na ovo pitanje. Ne znam da li ovo pitanje uključuje i spisateljice, ali ako uključuje, onda je to svakako Mira Marković. Način kako ona piše je takav da bi se mogao koristiti u školama kao obrazac kako ne treba pisati ili, još bolje, kako pisati glupavim stilom.
3. Pratiš li tuđe blogove i ako da, koji najradije ne čitaš?
Vrlo sam neredovan, naročito u poslednje vreme. Ali kad nemam šta drugo da radim, obavezno odem da vidim ima li nešto novo kod Fbiane, Sanatorijuma, Dudarima, Glupog… Ček, pitao si me koje najradije NE čitam? To malo menja stvar. Ne sećam se. Ima gomila gluposti među blogovima, ali generalno izbegavam blogove s poezijom, dnevničke zapise i neke pretenciozne i angažovane stvari. Na primer, nijedan od onih tvojih na engleskom nikad nisam pročitao do kraja...
4. Ispričaj nam kad si ispao najgluplji u životu, a kada najpametniji.
Najneprijatnije sam se zbog svoje gluposti osećao u osnovnoj školi kad je učiteljica rešila da pozove sve roditelje i tako održi čas. Ponašala se krajnje neprirodno i pravila se dobrom, iako je bila najveća rospija na svetu. Kako bi pokazala da i mene voli (a prezirala me sve u 16), izvela me na tablu da napišem nešto što je znala da znam, ali pošto sam bio vrlo nizak, ona mi doturi stolicu da se kao popnem na nju kako bih mogao da dohvatim tablu. Pošto to nikad nije radila ranije, ja se zbunim i sednem. Ceo razred i svi roditelji prasnu u smeh. Tad sam mislio da sam ispao glup, ali sam kasnije shvatio da je to zapravo bilo simpatično i da sam čak razotkrio njeno licemerje.
Najpametniji moj potez je bio što sam upisao lingvistiku, uprkos ogromnom protivljenju svih oko mene.
5. Tvoj najveći seksualni neuspeh?
Ne mogu da se pohvalim da ih je bilo neznatno malo, niti mi je baš sasvim jasno pitanje, ali kad bih ga protumačio na svoj način, odmah mi pada na pamet jedna situacija iz Pariza. Imao sam 20 godina i bio užasno stidljiv i malo preplašen tom civilizacijskom i tehnološkom promenom. Bio sam sam u Parizu mesec dana. Gledajući taj divan grad u kojem nisam poznavao nikog osim nekoliko naših gastosa, zagoreo sam ko usamljeni lav.
Vraćajući se jednom uveče kući, izgubio sam se u gradu i izvukao mapu da se snađem. Tada su mi prišle dve užasno zgodne, vesele i provokativne cure, vrlo otvoreno mi nudeći da, kad sam se već izgubio, pođem s njima kući da se provedemo kako dolikuje da se jedan stranac provede u Parizu. Bio sam toliko zbunjen i umesto da u meni proradi bar stidljivost pa da se kao nešto nećkam, u meni proradi nekakva glupa sujeta. Ili ne znam koja je to osobina. Kao "Ma ja sam car, ne moram da odem da se kresnem s prve dve koje me startuju" i ladno ih odbijem! Naravno da se takva situacija nije više nikad ponovila, ne samo tada u Parizu negu u celom životu. I one odoše, razočarane, a ja ostanem na ulici ko popišan. Nije prošlo ni deset sekundi dok nisam shvatio kakvu sam glupost napravio, ali već je bilo kasno. Zaustavile su taksi i nestale.Možeš li da zamisliš koliko sam se često posle sećao tog događaja i sa kakvom setom?
U stvari, ovo je odgovor na prethodno pitanje.
6.Imam osećaj da si bio nepopularan u školi. Da li sam u pravu?
Nisi, osećaj te vara. Bio sam vrlo omiljen u školi (naravno, među učenicima, među profanima jok) i uvek dobar drugar, kao i danas. Bio sam ubedljivo najmlađi u razredu jer sam krenuo sa tek napunjenih šest godina tako da sam dodatno uživao i neku vrstu zaštite. Devojčice su me obožavale, naročito u pubertetu. No, i pored toga, ja nisam voleo školu. U moje vreme smo se družili van škole i to svakodnevno. Vidim da to danas deca praktično ne rade.
7. S kim bi radije proveo večnost u paklu - Đorđem Vukadinovićem ili Teofilom Pančićem i zašto?
Ovo je vrlo zanimljivo i teško pitanje, naročito zato što ih obojicu dosta dobro poznajem.
Kad sam devedesetih drugovao sa Teofilom u "X Zabavi" među nama nije bilo nikakvih sukoba.
Duhovit on - duhovit ja, pametan on - pametan ja. A imali smo i zajedničkog neprijatelja.
A šta se onda desilo? Posle Petog oktobra se ispostavilo da njegov najveći neprijatelj nije Slobodan Milošević nego bilo šta što imalo miriše na Srbiju i srpski patriotizam, a da mu je do demokratije stalo kao do lanjskog snega. Milošević mu je bio samo alibi, otprilike kao i NATO paktu za bombardovanje.
S druge strane, Đole ume da bude naporan, logoreičan je i ne znam kako bih se proveo s njim u paklu, ali pošto sam već istakao da su mi moralne vrednosti kod čoveka bitnije od svih drugih, moram da se odlučim za Đoleta. S tim što, moram da napomenem za svaki slučaj, siguran sam da bi Teofil u večnom paklu bio kudikamo moralnija osoba nego u današnjoj Srbiji, a verovatno i zanimljiviji za druženje od Đoleta.
8. Čiji govor ne bi voleo da čuješ na svojoj sahrani?
Pre svega, ne bih voleo da iko išta priča na mojoj sahrani, a još manje sam uveren da bih taj govor onako mrtav mogao da čujem, ali ako već mora, svakako bih zamolio neke ljude da to nipošto ne urade. Recimo, ako bi mi kojim slučajem Ivica Dačić ponudio tu uslugu, rekao bih mu: "Ivice, prijatelju, nemoj, molim te!".
9.Šta nije smisao života?
Zavisi čijeg. Kako da ti odgovorim na ovo negativno pitanje? Smisao mog života svakako nije da ne ostavim ništa korisno iza sebe.
10. Navedi 5 razloga za neulazak Srbije u Evropsku Uniju.
Ja nisam neki naročiti protivnik ulaska u Evropsku uniju, ali probaću nekako da se iskobeljam iz ovog pitanja, pošto jesam popriličan euroskeptik. Najpre, zavisi pod kojim uslovima će se nama nuditi, ako nam se ikad bude nudilo, da uđemo u EU. Pretpostavljam da će uslovi biti vrlo nepovoljni po nas kao što su uvek svi uslovi koje je Evropa postavljala Srbiji i Jugoslaviji bili užasno nepovoljni. To je prvi razlog. Drugi razlog je što su nas članice EU tokom devedesetih šikanirale na najgrozniji mogući način, što je na kraju kulminiralo besomučnim bombardovanjem, a sve pod opravdanjem da oni to rade iz humanitarnih razloga. U istoriji čovečanstva, nijedan se rat nije vodio ni zbog čega drugog osim zbog teritorije. Tako je bilo i ovaj put. Dakle, zašto bismo bili u savezu sa državama koje su iskoristile našu nemoć da bi nam oduzele parče teritorije? Šta da radiš u savezu s narodima koji te mrze? Taj eksperiment smo već doživeli s Jugoslavijom i ne vidim nikakvog smisla da istu grešku ponovimo.
Treće, Unija je organizovana po principu zaštite jačih zemalja. U Rumuniji i Bugarskoj se živi 10 puta bednije nego u Srbiji, živi se bednije i u Poljskoj i Mađarskoj i baltičkim zemljama, tako da ne vidim ni ekonomsku motivaciju.
Zašto moram da navedem pet razloga? Ova tri su sasvim dovoljna.
11. Koja su tri najveća problema Srbije i kako ih najlakše ne rešiti?
Najveći trenutni problem Srbije je ova ekonomska kriza na koju nismo računali, ali je dobar pokazatelj svima onima iz peščaničkih redova da se uvere da nije bilo tako loše kao što su oni hteli da nas ubede. Drugi najveći problem je jeziva korupcija na svim nivoima koju niko nema nameru da rešava. Treći najveći problem je što emisiju "Kuvati srcem" i dalje vodi onaj moron kojem ne znam ime.
13. Da li postoji mogućnost da tekstovi i tribine Dveri Srspke, kao i neki tekstovi NSPM inspirišu mlade ljude koji se ni ne sećaju devedesetih da ponovo na istim temama prave iste greške?
Možda, ako bi ti ljudi bili nepismeni. Mnogo veći problem vidim u Peščaniku koji vrlo efektivno utiče na svest mladih ljudi, ali i onih starijih s nevelikim intelektualnim potencijalom. Ali i jedni i drugi treba da postoje jer je Srbija demokratska zemlja i takva treba i da ostane. Uspešna i funkcionalna demokratija sa zagarantovanom slobodom javne reči je nešto što može da bude riskantno u nekim situacijama (kao što nam govore primeri iz istorije), ali bolji sistem nije izmišljen i znamo svi kuda vodi uskraćivanje javne reči. Devedesete su nam se dogodile upravo kao posledica višedecenijskog uskraćivanja javne reči pa je bio dovoljan jedan idiot da javno izgovori dve-tri dotad zabranjene rečenice pa da digne čitavu naciju na noge. To danas naprosto nije moguće.
14. Da li bi glasao za Nakića da se kandiduje za neku javnu funkciju i zašto ne?
Ko je to? Onaj bloger iz Niša? I kako unapred znaš da ne bih? Ne bih glasao zato što nisam blesav da glasam protiv sopstvenih interesa.
15. Koji alter-ego od nebrojano mnogo koji se vezuju za Pavla Ćosića ti je najmanje drag?
Hm... kako ti znaš da ja imam nebrojeno mnogo alter-egoova? Misliš na blogove? Pa da mi neki od njih smeta, ostavio bih ga na miru. Primera radi, više puta sam ulazio u razne umetničke projekte vizuelnog ili formalnog sadržaja, poslednjih godina sa Ilegalnim poslastičarima, ali taj svet umetnjaka (uključujući tu istoričare i kritičare) mi ide na živce. Umetnici se među sobom mrze kao da su prirodni neprijatelji i to je svet kojem ne volim da pripadam, tako da su moje aktivnosti na tom polju praktično zamrznute, a imam utisak da to važi i za celu grupu. To ipak ne znači da se neću vraćati umetnosti tog tipa kad budem imao inspiracije.
Po jedno pitanje za tvoje klonove:
16. Leposava - Da li se osećaš razočarano ponorom modernog kapitalizma i neoliberalizma koji je na pomolu?
Pazi, Leposava je devojka koja je na početku svog razvitka vrlo naivna i koja je oduševljena neoliberalnim kapitalizmom, ali do kraja romana, prolazeći kroz sve i svašta, ona revidira svoje stavove, tako da ne znam iz ugla koje Leposave da ti odgovorim. Ali ovako, iskreno, kao Pavle Ćosić, koliko god ne voleo neoliberalni kapitalizam, za razliku od većine mojih drugara, bojim se da ovo nije njegov kraj. Ne vidim kako da pukne taj balon isto kao što ni 1992. nisam video načina kako srušiti Miloševića. Ipak, ne dajem mu još mnogo vremena. Za pet-šest godina, u to sam uveren, desiće se krupne promene pre svega na socijalnom planu. Ceo svet, uključujući tu i nas, živi u lažnoj raskoši do koje je došlo praktično finansijskim prevarama na svim nivoima. Kad svi ostanu bez para, ta raskoš će se srušiti kao kula od karata što će izazvati velike socijalne nemire i eto nama raspada neoliberalnog koncepta. Pitanje je samo u šta će se to pretvoriti. Postoji realna opasnost da se pretvori u nešto još gore.
17. Svetopavlje - U časopisu Dveri Srpske Vladika Atanasije kaže "Nastoje da nas ubede da treba da se otarasimo Kosova da bi bili u Briselu. Ja vraćam ulaznicu u taj raj evropski, briselski, vašingtonski, ne znam koji. Ostavite me u mom paklu, ako je cena vašeg raja da žrtvujemo Kosovo. Vi to ne shvatate, kao što ne shvata Ćosić." (Dobrica, prim.aut.). Šta ove mudre reči našeg presvetog sveštenstva znače?
Prvo, ja nisam vernik, a nisam ni neki ljubitelj naših sveštenih lica, ponajmanje Amfilohija. Drugo, Svetopavlje je igra reči, blog nastao iz neke zajebancije upravo kao protivteža svetosavlju, ali se pretvorio u isključivo kulinarski blog, tako da ti jedino iz kulinarskog ugla mogu odgovoriti na ovo pitanje. Mislim da bi i Amfilohija i Dobricu dva meseca trebalo hraniti isključivo kvalitetnom ribom iz Jadranskog i Baltičkog mora i posmatrati ih kako to utiče na njih, da li se dešavaju neke promene u ponašanju, reakcijama organizma, načinu razmišljanja... Dobrica Ćosić je moj prijatelj iz detinjstva (drugovao je s mojim dedom koji je isto bio veliki komunista i prvoborac) pa znam da voli svakakve morske đakonije, ali za Amfilohija čisto sumnjam. Ne mogu ni da ga zamislim da uopšte koristi maslinovo ulje...
18. Pavlec - Kao čuveni lingvista, koje slovo smatraš najglupljim u srpskoj azbuci i objasni zašto?
Ovo je u stvari pitanje za Posetioca, ali ajde... Da li misliš na slovo ili na glas? Verovatno na slovo i to ćirilično, pretpostavljam. Svaki dizajner će ti reći da je ćirilično д najzajebanije slovo, mada ne mogu da se setim zašto. Ima neka fora s proporcijama. Volim ђ и ћ, ali opet ne znam zašto. I Ш je super slovo. To mora da je smislio neki ludak.
19. Posetilac - Navedi tri najgore voditeljke na RTS-u i obrazloži.
Tri je previše. Ne gledam televiziju tako mnogo, ali naše voditeljke su uglavnom katastrofa. Olivera Kovačević kad se onomad pojavila na BK, mislio sam da ništa gore i odvratnije ne može da zadesi Srbiju. Bila je neverovatno nevaspitana i drska i to je ljude izgleda palilo. Začudo, otkako je prešla na RTS, ne kažem da je sad to nešto puno bolje, ali popravila se. Obuzdala je svoju nevaspitanost i skoro da je počela ljudima normalno da se obraća. Tako da je najveća katastrofa za koju znam trenutno ona glumica Marija koja vodi Slagalicu. Toliko izveštačenosti, neznanja i bespotrebnih reči i lažnih osmeha čine ovaj kviz negledljivim.
20. Da li tvoj(i) blog(ovi) ima(ju) ikakav uticaj na društveni razvitak Srbije?
Imaju. Da nema mojih blogova, Srbija bi bila mnogo gora.
Bonus pitanje: Koliko često gledaš B92?
Onoliko često koliko i CNN, dakle skoro nikad, naročito onaj B92 INFO koji sam skoro otkrio da postoji. Mogao bih da navedem bar 100 primera iz glave kojim bih pokazao da B92 jednostavno laže u svojim vestima, ali neće niko imati živaca to da čita. Tome služi blog www.be92.mojblog.rs (drugi pravi samoupravni blog pored ovog na mojblog sistemu). A što se tiče zabavnog dela programa, to je prosto tragično, naročito meni koji sam nekad davno radio na malom radiju B92 (kad i današnji gradonačelnik O'Đilas). Neverovatno je da ova kuća koja se proslavila upravo svojim izuzetnim voditeljima (u koje je nekad spadao i sam Veran Matić), danas ima najgoru voditeljsku ekipu u bogatoj konkurenciji naših televizija. Počev od jutarnjeg programa, pa sve do onih kvazi kvizova. Zeljković je toliko neduhovit i antipatičan da je to prosto strašno, mada je činjenica da je malo bolji nego što je bio dok je vodio Milionera na BK. Kao što vidiš, upoznat sam sa ponekom emisijom na B92, ali mi se gadi otprilike koliko i RTS devedesetih.
Jedino što konzumiram sa B92 je njihova sportska strana na netu. Tamo se vesti brzo ažuriraju i uglavnom nema laganja.
ne znam koji je od vas dvojice vetji... pffffft... jeb'le vas teme i ko vam dozvoli da se igrate pitanja i odgovora...
pavleche, barem triput sam ti bash na ovim prostorima reko da je voditelj emisije 'kuvati srcem' jebeni riboliki dejanovitj! chitash li ishta osim sebe, jebote?!
Pre ravno deset godina voditeljka ignorišimo-bombardovanje-radija postavila je pavlecu pitanje: "Šta ti je najvažnija stvar u životu?". Baš me zanima šta bi danas odgovorio.
Pa čuo sam ja za to ime sto puta, ali ne mogu da zapamtim. I šta se nerviraš? Ko da ja ne bih voleo da dobijem ležerna pitanja kao ti, ali šta da radim kad Nakić navalio na politiku? Čak sam zamenio jedno pitanje, a na dva izvrnuo na šalu. Evo, dok sam došao do kraja ovog komentara već se više ne sećam kako se zove čovek Kuvati srcem. Davidović?
A šta sam onda odgovorio, Bepa? Hm, šta mi je danas najvažnija stvar u životu? Miran san i dobar provod. Nije... serem. Nemam pojma. Ima tako puno važnih stvari u životu...
ajde neka prva od tih stvari bude da budesh zhiv i zdrav, i da ti se moja iscjeljiteljska ruka nadje u blizini tvoje utrobe, jer dokazano radi. a kad mi je ruka vetj tu, turam ti je na chelo i prenosim ti neoborivu istinu: voditelj emisije 'kuvati srcem' je riboliki dejanovitj. enter.
A što Đoleta vučeš sa sobom u večni pakao kad već ti moraš da ideš? Što ne smestiš u njega one kojima je tamo mesto, barem iz vizure u ovde i sada, tebe kakvog (veruješ da) jesi?
A što Đoleta vučeš sa sobom u večni pakao kad već ti moraš da ideš? Što ne smestiš u njega one kojima je tamo mesto, barem iz vizure u ovde i sada, tebe kakvog (veruješ da) jesi?
A čekaj, zar to nije bilo za onaj mali radio na kojem si ti radila? City beše? Pa jeste, i seks je važan, ali za tu priliku je bilo zgodno šokirati publiku. Ivde su nam ciljevi drugačiji. Pa ne vučem ja Đoleta u pakao nego Nakić. Ruku na srce, uopšte nisam obratio pažnju na reč pakao. Sad je kasno, a nije fer da menjam. Ili jeste? Ja samto shvatio kao neko hipotetičko pitanje a večni pakao sam skapirao više kao neko pusto ostrvo. Nego, Borise, kad ćeš da dođeš da me isceljuješ? Muči me nesanica.
Svetopavlje: od raštana, ali ni od zelja nisu loše, pa ni od vinove loze.
Leposava: Pavle Ćosić. Taj Čomski je neki komunista koji je delovao krajem XX i početkom XXI veka, ali nije ostavio većeg traga na čovečanstvo. Mediji su ga vrlo uspešno ignorisali, ali Pavle Ćosić, ona seljačina, on je ostavio neizbrisive tragove šireći svoje klerofašističke ideje na srpsku mladež.
Posetilac: To nije pravilo, ali ako se izgovor nekog stranog imena primio dovoljno duboko, nema nikakvog smisla da ga menjamo iako je neki drugi bliži originalu. Još bolji primer Elvis Prisli i Hemfri Bogart, a trebalo bi Elvis Presli i Hamfri Bogart. Oni su puno noviji, ali nećemo valjda sad da teramo mak na konac?
Pavlec: a gde je tu zamislisrbiju? Postoji li još taj sajt? Mene najviše zanima ko finansira te e-novine i peščanik. No, e-novine, koliko god ljigave bile, ipak donose nekakve vesti, a Peščanik je samo ljigav i ništa drugo.
Vas dvojicu je izgleda opet zajebavao neko ko vam je rekao da ste duhoviti. Pavlec, čemu tolika opterećenost tim peščanikom i ko to uopšte sluša ili čita ili šta mu već radi?
Pa vidiš da me pitaju za Peščanik, šta da radim? Ja sam bio protiv ovakvog intervjua, ali, jebiga, sad šta je tu je. Ne moramo uvek da budemo duhoviti. Vratićemo se prvobitnoj ideji. Ovo je kao neki brejk. Inače, ja Peščanik zaista nikad nisam slušao duže od 30 sekundi, ali to je dovoljno da znam o čemu se tamo radi.
Ja nikad nisam slušao, samo sam jednom zalutao valjda na taj njihov sajt. Ali pominješ ti i ovako, kad te ne pitaju, primetio sam. Ne samo ti, nego i mnogi drugi, pa me zato zanima čemu tolika frka oko jedne nebitne radijske emisije, za koju su mnogi prvi put čuli tek kad su im ovi obrazovci upali na snimanje. Počinjem da sumnjam da oni imaju neki dil, jer jedni bez drugih verovatno ne bi znali šta da rade.
ja se nisam ni trudio da budem duhovit (nekome ko poseduje tako nizak IQ poput mene je to i praktično nemoguće). svakom virtuelnom liku sam postavio pitanja u skladu sa temama kojima se bave i stavovima koje zastupaju. ništa više od toga.
#pavlec, ne vadi se sada, prvi si pomenuo peščanik u odgovoru na pitanje broj 13.
#Vrapče, jesam, ali u logičnom kontekstu. Ma ko ih jebe. Kamo sreće da je tako kao što Đole kaže da za njih niko nije čuo.... Da je tako, ne bih ni ja progovorio o njima.
Mislio si da si ispao glup, ali si kasnije shvatio da je to simpatično i da si razotkrio njene pizdarije ili tako nešto? Ne zajebavaj, bolje napiši da nikada nisi ispao glup. To je kao ono, jeste, tukao sam se, ali njih je bilo petorica i silovali su neku ženu, pa sam ja, jebi ga, morao nasiljem da prekinem nasilje i da im slupam pičke. Seksualni neuspeh je kada ti se ne digne, ili kada svršiš posle poljupca, a ne ono iz Pariza, to je neki drugi neuspeh. Jeb'o vas, sve u paketu sa Veljom Ilićem, onaj što vodi "Kuvati srcem". D jeste zajebano slovo, najzajebanije. Eto, i posle tvog intervjua smatram da je ovaj blog pun pogodak, tako da mi se dopadaš.
sad si me stavio u neprijatnu situaciju... ako kažem ne, moglo bi da se protumači da imam neke veze sa tvojim najvećim seksualnim uspehom... stvarno umeš da postaviš pitanje!
paz'te, gle'te, proklet sam ne znam iz kog razloga da moram sve da prochitam. dobro, ne sve, ali vetjinu toga. u dijapazonu od peshchanika do pechata. od dve svetlane i lukovitja do vukadinovitja i onog kolege mu, zaboravih mu trenutno ime. trenutno mu zaboravih ime. sulfler mi kazhe - slobodan antonitj. nikad se sam ne bih setio antonitja. i, shta? sve sami jahachi magle. nekima je vokabular & leksika & nachin izrazhavanja oshtriji nego drugima, ali svi oni, da prostite, samo oshtre patku i varniche ko dotrajala instalacija u kutji gde je struja dvofazna. da skratim: gola govna - od peshchanika do nove srpske politichke misli. u isto vreme, dok oni kenjaju i mazhu se medjusobno govnima, imamo mlade genijalce koji ostvaruju ihahaj rezultate na svim poljima po belom svetu, kad kazhem rezultate mislim na one shto se tichu nauke, a ne jebenog tenisa i tome slichno. ko tje i da li tje i kada tje da odbrani kosovo, da odbrani srpstvo, da udje u nato ili evropsku uniju, ne da je nebitno, nego je nepristojno razmishljati o tome. da se svako od tih mudrosera, ukljuchujutji i vas dvojicu, nakitju i pavleche, ukljuchujutji i mene, potrudio oko nadarenih klinaca iz kraja, da im pokazhe neke fore, finte, ili da im prenese znanja eto samo tako, sumnjam da bismo bili ovoliko sjebani. ali ovde nema akcije i reakcije, nema komunikacije i nema ni inputa ni outputa. skroz zapushene chakre. to je ono shto je najgore, a ne hotjemo li u uniju ili u saharu.
#Sani, šta, i Sahara se nudi kao opcija? Ja sam za Saharu. A ko su ti klinci kojima mi ne pokazujemo fore? Ja koristim svaku priliku. I slažem se da sve to nije bitno i da je krajnje izlišno trošiti reči i misli na ta pitanja. Šta ja da radim kad je gro pitanja bio tako koncipiran? A ja uglavnom imam mišljenje o svemu. Dobro, ovo je najgori intervju dosada, slažem se, čak je narušeno i nekoliko osnovnih pravila ovog bloga (tipa, uveden je uvod, potpisan je, nema prostora za zajebanciju...), ali dosta više kritike. Izlišno je kao i ostalo. Ja, inače, ne mislim da smo mi nešto preterano sjebani... Optimista sam, naročito zbog tih klinaca. #Laki, ništa te ne razumem.... Kako bi sad ti mogao da imaš veze s mojim najvećim seksualnim uspehom? Pa nisi mi ti onomad nabacio Viktoriju Avril...
"Šta ja da radim kad je gro pitanja bio tako koncipiran? Dobro, ovo je najgori intervju dosada."
Ja se izvinjavam svima, a jedino iskreno Sanatorijumu sto sam mudroserisao. U vremenima koja su sama po sebi smesna, ironicna i grotestna, nije neki uspeh ponasati skladno s njima. 2009. je godina, a kao da niko od nas toga nije svestan.
Ne bih vam vise oduzimao vreme svojim glupim pitanjima i komentarima..
#pavleche, sahara tje svejedno u dogledno vreme da dodje i do jevrope. sa tog stanovishta trebalo bi da ti bude svejedno. juzhni tokovi, natoi i evropske unije su sranje koliko i kosovo ili vojvodina, sandzhak i diznilend. ono shto treba da te brine, kao uostalom i mene i bilo koga iole samosvesnog homosapijensa, jeste shto JESMO sjebani, i svako poricanje toga je besmisleno. snaga, mentalna, duhovna, fizichka, kako god, treba da bude upregnuta da se koliko toliko iskobeljamo iz te sjebanosti. pri tome, najgore reshenje je udruzhivanje snaga, ili pravljenje bilo kakvih grupa, grupacija, zajebancija... recimo, pokojni ilegalni poslastichari nisu izdrzhali ni koliko grupa 'alisa' (sa hitom 'sanja'). a kako je najbolje vaditi se iz svih tih glibova? m? ovo nije pitanje samo za tebe.
Ovo nije najgori intervju do sada, ali dobro, lepota je u oku posmatrača. Meni su svi intervjui dragi i ne mogu ih razdvajati, kao što ni decu ne mogu razdvajati. Humor je svarljiv, ali je šef sale malo žilav. I da, ovo je, valjda, i zamišljeno kao zajebancija i mudroserisanje, gde na opušten način možeš pročitati drugačije mišljenje. Ja jesam za EU, najviše zbog ukidanja viznog režima, ali Pavlec je nabrojao tri stvari zbog kojih mi se EU gadi. I tako dan za danom, pred Nigerijom i Ganom.
#Dare, pa ne moramo u EU da bi nam ukinuli vize. Kako Hrvatska? #Borise, sad ti malo mudroserišeš. Ima tu neke sjebanosti, generalno se oseća u vazduhu, ali meni malo više miriše na žal za nekim proteklim vremenom. Vremena se menjaju i mi u njima. Idemo da vidimo šta se skriva iza ćoška.
#pavleche, ja mnogo mudroserishem, uostalom pogledaj samo kolka su mi obratjanja, a sve sam to mogao da sabijem u jedan red.
zhal za mlados' ili za proshloshtju jeste prisutna, ali daleko da je primarna, jer je i u proshlosti bilo makar ovoliko sranja, ako ne i vishe. sranja u vremenu sadashnjem tek slede, a u shta tje da se izvitopere, ne zhelim ni da razmishljam. no, to je manje bitno...
nisi mi odgovorio na pitanje.
dok mi odgovarash, lansiraj se na http://www.youtube.com/watch?v=kkq0RLcbmIU
#carice, svejedno je. nema svako iscrpnu biograviju i nije ideja ovog bloga da je ima. ideja je da bloger bude bloger i ništa drugo. #rdr, daj te zamerke.
drkadžijo! lažljivče! samo ti se jednom digo i to kad sam ti ga pušila bar pola sata. a još sam nosila ona crvene hulahopke koje si me molio da stavim i ako su me žuljale i nervirale.pičko!
Nema ništa gore od toga kada ti najomraženija piljarka postane profesorka engleskog jezika i kulture izražavanja u petom razredu. Tako je bilo kod mene. U podnožju susedne zgrade je bila nekakva prodavnica sa imenom „Kontinent“. E, sad, pošto su to bila ona teška vremena, vlasnici takvih prodavnica su u njima zapošljavali užu i širu rodbinu, pa smo mi zaključili da mu je ova bila švalerka. Ovo „mi“ predstavljaju stanari svih 13 srećnih zgrada iz kraja. Švalerka je bila sredovečna žena, tršave, plave kose, solidno popunjena po svim delovima tela i crvenih naočara na nosu. Uvek me je uznemiravalo kada me ljudi gledaju preko naočara, pogotovo ženski ljudi, pa sam zato prestao tu da kupujem i ostatak detinjstva sam pazario u susednoj radnji, kod teta Savke, koja je ličila na grčkog košarkaša Fasulasa. Ko se njega seća iz ’95. sve mu je jasno. Uglavnom, to što sam prestao da kupujem u „Kontinentu“ nije bilo dovoljno da izbegnem moju najomraženiju piljarku. Naš predobri i prepošteni Dule Englez se ozbiljno razboleo jednom prilikom, pa je jednog tmurnog dana piljarka samo ušetala u učionicu i predstavila se kao zamena, ostavivši mene zabezeknutog. Ne mogu sada da prepričavam šta smo joj sve radili i šta je ona nama radila na časovima, jer to nije tema, ali sva sreća da je Dule ozdravio pre kraja godine, inače ostadoh ja na polaganju... A znam engleski, majkemi.
2. Koji je najgori domaći film koji si ikad gledao?
Tu je solidna konkurencija. Ne znam koji bih izdvojio… Bio je skoro onaj neki crnogorski, gde glumi brat od Sergeja Trifunovića. Ali to se valjda ne računa kao domaći? Ima i onaj što glume Dragana Mirković i Rambo Amadeus, to je gluplje čak i od onih sa Brenom. A „Tamna je noć“ je valjda trebalo da bude film, pa je ispalo sranje.
3. Koja je najizvikanija pevačica, svejedno da li domaća ili strana?
Od domaćih je stvarno teško izmeriti, jer su skoro sve izvikane. Verovatno bi između Cece i Karleuše odlučivao foto finiš, na osnovu toga čiji su silikoni veći. Ali, realno, trebalo bi se zapitati zašto ova prva može da napuni Marakanu, a ova druga ne može ni diskoteku, osim one u Garmišpartenkirhenhofenbraunau. Nego, to su već sociološki fenomeni, ne bih mnogo o tome. Razumem ja da se nekom svidi neka pesma, nebitno koja vrsta muzike, ali ne mogu da shvatim to loženje na neku pevaljku koja se nakaradno obuče i dođe da loše otpeva neku pesmu, koju joj je napisao neko drugi, komponovao neko treći… itd. To je već fenomenomenalno! Što se stranih pevaljki tiče, mislim da tu nema dileme i da je to definitivno Madona, najveća zvezda ovog bloga.
4. Postoji li gluplja reč od OK izrečena na srpskom?
Gledao sam letos na nekoj lokalnoj televiziji izveštaj iz Guče. Ide voditeljka i ispituje ljude kakav je provod. Pitanje uvek isto, ali i odgovori skoro identični. Nailazi ona tako na dve drugarice koje džuskaju oko nekih trubača i razdra se prvoj na uvo: “Kakav je proooovooood?!?”, a prva odgovara: “Super, super, extra!”, onda se razdere i drugoj, a ona njoj: “Extra, extra, super!”, I nastaviše da džuskaju…
5. Da li je "Kalašnjikov" najratnija pesma svih vremena?
Sto posto. Kad je bilo bombardovanje bio je popularniji od svih onih Indeksovaca zajedno. Jedna moja drugarica je tada umesila spomenar. Da ,dobro ste pročitali, “umesila”. Ona ima velike grudi i vešte prste zato se kod nje sve mesi. Tada nije imala toliko velike grudi, tek je ušla u pubertet, pa sam je ja zato još oslovljavao sa “drugarice”. Uglavnom, da se ne udaljavam od teme, u tom spomenaru je između ostalih pitanja bilo i onih koja su počinjala sa VMO, što je bilo skraćeno od “Vaše mišljenje o…” I onda su se ređala pitanja VMO dizelašima, VMO rokerima, VMO skinsima, VMO Jeleni Karleuši, VMO pesmi Kalašnjikov. Da sam imao više vremena za ovaj intervju, pitao bih Gagu da li još čuva tu svesku, pa bih preneo odgovore o pesmi Kalašnjikov. Ovako, samo ovoliko.
6. Ima li neka Madonina pesma koja ti se sviđa?
Nema. Zato ću da zloupotrebim dosadnu Madonu za neke druge pesme, a nije kokolo… Moja generacija je odrasla na trubo tehno folk i densi fensi hitovima devedesetih, tako da su nama pesme iz osamdesetih zvučale kao da su sa druge planete. Mi, malobrojniji, koji smo počeli da slušamo neku drugu muziku, dobili smo odjednom celokupni opus većine rok bendova, koji su se do tada, uglavnom, već raspali. Nije to isto kao kad pratiš razvoj neke grupe od početka, odrastaš bukvalno sa njom, dobijaš album po album... Zato smo mi uglavnom prvo otkrili one najveće hitove i najkvalitetnije stvari tih bendova, a onda, ako smo malo zagrebali, videli smo da ima tu svega i svačega. Zato ću ja u ovo pitanje uvrstiti najgluplje pesme domaćih bendova koje ja volim da slušam. Idoli imaju najviše, ali najgluplja je svakako „Gde si sad cica-maco?“. Onda Azra – Vlajka, pa Haustor – Moja prva ljubav, kao i Zabranjeno pušenje – Sto načina. I naravno, skoro ceo drugi album Pekinške patke. Partibrejkersi, Disciplina Kičme i EKV nemaju pesama za ovu rubriku.
7. Šta najviše ne podnosiš kod sugrađana s kojima si u mimohodu?
Sad mi je palo na pamet kako nam je jedan profesor na prvoj godini pričao kako bi svi ljudi trebalo da hodaju desnom stranom ulice, jer se tako ne bi sudarali međusobno. Ali, taj profesor je lud i nije mi sugrađanin, tako da se on ne računa. Mene najviše nerviraju moji sugrađani koji su Cigani, Kinezi, Pederi (Lezbejke može), Durlanci, Metalci i oni koji navijaju za Partizan.
8. Koje pivo nikada nikome ne bi preporučio?
U svakom slučaju, nikad nikome ne bih preporučio nijedno pivo u plastičnoj ambalaži. Ovako, šta znam, može sve. Moj imenjak kaže da je princip isti, a sve ostalu su šanse. Zato je svako novo pivo - nova šansa, u pravu je on. Niško pivo je dugo slovilo za najgore u zemlji, ali se sad malo popravilo. E, da, kad sam bio mali, probao sam pećko pivo, ali sada ne bih smeo nikome da ga preporučim.
9. A ko je najgori domaći pisac?
Ne znam stvarno. Ja sam, lično, zadovoljan kvalitetom naše književnosti. Ako ćemo ono koji je najizvikaniji, onda je to svakako čika Dobrica. Čitao sam u srednjoj i “Korene” i “Vreme smrti”, a posle samoinicijativno i “Deobe”, ali sam se pokajao za ovo poslednje. Mnogo kenja, a nije ništa posebno, pa da mu i oprostiš, nego sve nešto mrljavo, kao što je i on kad ga vidiš.
10. Koja te od Južne i Zapadne Morave više nervira?
Više me nervira Južna, zato što mi je bliža i često prolazim vozom kraj nje. To je obrnuto propocionalno sa Korejama. Tamo me Južna ne nervira, a Zapadna ne postoji. Inače, Južnokoreanci i Severnokoreanci se toliko razlikuju da je to nezamislivo. To su dva potpuno različita naroda. Takođe, ja se zalažem za ujedinjenje Severne Irske i Južne Afrike, jer su mi ovako nekako usamljene.
11. Koliko te nervira Dejvid Koperfild u odnosu na Big Laleta, i obratno?
Dejvid Koperfilda ne poznajem, ali sam baš sinoć čuo svašta o njemu. Zamislite, sve ono što on radi nije istina!!! Navodno, on to sve nekako uvežba i napravi da se nama čini da on ima neku magiju, a ono u stvari uopšte nije tako kao što izgleda! Laže narod, uzima im pare, a onda kupuje kuće sa bazenom i finansira teroriste. Čuo sam da je postojao neki lik koji je provaljivao te njegove fazone i postavljao te provale na My Face, ali kažu da je nestao bez traga I glasa… Nemojte se iznenaditi ako uskoro krene akcija hapšenja “mađioničarske mafije”. Što se tiče Big Laleta, o pokojnicima sve najlepše…
12. U kome delu Niša ne bi živeo ni pod pretnjom smrću?
Nije pametno zamerati se već pomenutim Durlancima, ali to je definitivno njihov Durlan city. Nije toliki problem što je daleko i ružno, nije ni moja kraljevina Trošarina ništa bolja po tom pitanju, nego sam čuo da u Durlanu svi imaju perut.
13. Koja je najdosadnija svađa kojoj si ikada prisustvovao?
Ako se ne igraju one kad sam ja bio mali, a ćale stalno puštao neke političke emisije, onda ću vam ispričati jednu gde sam baš baš prisustvovao. To prisustvovanje se desilo iza moje zgrade, a učesnici su bili Miša Nindža i Micke Manijak. To su samo dva lika iz cele te ekipe “podupirača”, kako smo ih mi mlađi zvali, jer oni već godinama podupiru našu zgradu, skoro svake noći kad je lepo vreme. Uglavnom, Micke je ubeđivao Nindžu kako cela njegova porodica ima nadprirodne (je l’ i ovo sad pravilno?) moći. Navodno, Micektov brat može da zapamti sto besmislenih pojmova i da ih ponovi istim redosledom. Njegov ćale može da jede čaše, kašike, bube i ostalo, ali kaže da je stric tek nepopravljiv i da taj na svakoj slavi može da pojede, bez problema, ceo servis posuđa, samo ako ima nekog dobrog vina. Na kraju je počeo da priča kako im je njegov deda posle smrti pravio palačinke sve do 40 dana, a bilo je nešto i za babu, ali sam zaboravio. Miša mu je onda objasnio kako mi nismo nastali od majmuna, kako smo svi u jednom velikom eksperimentu i kako nam Amerikanci puštaju kišu kad oni hoće. Dalje nismo mogli da slušamo, jer nam se oslobodio teren za basket.
14. Koji je koncert za tebe bio najveće razočaranje?
Kad sam završavao osmi razred, na Čairu je trebalo da peva Zdravko Čolić. Ja sam odveo na koncert neku devojku i planirao da je zovem Emili i da se malo ljubimo kad Čola zapjeva. Međutim, on se nije pojavio, koncert je otkazan, došlo je do tuče i jurnjave među publikom, uz nekoliko povređenih. Ova moja se onesvestila u jednom trenutku i posle više nije htela nigde da ide sa mnom. Od tog trenutka ne mogu da smislim ni Čolu, ni Bregu, ni sve te njima slične.
15. Ko je najizvikaniji i najgori strani pisac?
Ako postavimo stvari tako da je svako ko ubije makar jednog čoveka – ubica; onda je i svako ko napiše makar jednu knjigu – pisac. Tako dolazimo do logičnog zaključka da je najizvikaniji pisac svih vremena – Adolf Hitler. Ako ćemo baš da se ograničavamo samo na književnike, onda bi to mogao da bude Čehov, a od spisateljica Simon de Bovoar ili kako se već piše... Tu bi svakako trebalo da upadnu i oni što su pisali sve te gluposti o Džejmsu Bondu i Hariju Poteru.
16. Pratiš li tuđe blogove i ako da, koji najradije čitaš?
Moram prvo da nabrojim ove muške blogere, jer će se ljutiti ako budu iza žena. Od ovih što su manje-više aktivni: Dare (to je zapravo moj drugi blog), RDR (to je šifra za naš mistični klan), onda moj komšija Omu, pa nezaobilazni Dudarim, još nezaobilazniji Laudanum, onda prvoborac Boris Starešina, drugoborac Glupi, veteran Stepski, minijaturni Lav, jedan od onih Rajdera, Žedni pas, Mehmet K kada ne piše o igricama, Džoni Vajsmiler u ulozi Tarzana i naravno, nova zvezda – Vuk91. Od ovih ženskinja tu su: Margo (da sam žensko, bio bih Margo), Nettle, Panta rei, NajSlađa, Gamet, Fbiana, Alana u zemlji klikera, Carica, Spes... nekog sam sigurno zaboravio... Od ovih koji su bili aktivni, a nisam ih zaboravio: Iznogud, Grace, Starshine, Ana Gram, Elektroblog, Napušanović, Erazmo, Fjodorova mala i Zinka. Ko misli da sam ga zaboravio neka se javi da mu kažem da li jesam.
17. Da li misliš da je Dejvid Haselhof pozitivac ili je Čak Noris jači?
Moj brat je jednom sanjao da se ja udajem za Dejvida Haselhofa. Tako da, on je sigurno pozitivac u očima mog brata, čim je dozvolio rođenom bratu da se uda za njega. Što se mene tiče, iz te serije mi je najpozitivnija Džesmin Blit (mislim da se tako piše). Ipak, od Čak Norisa niko nije jači. Imam jednog ortaka što skuplja sve te narodne umotvorine, pa mi je pre neku noć poslao poruku u kojoj je pisalo da je Čak Noris dao gol kroz noge golmanu, ali u vaterpolu… Nije meni bio toliko smešan sam vic, koliko slika koju sam zamislio: Čak Noris proslavlja taj gol, u onoj kapici, sa maljavim grudima, ljubeći svoju podignutu pesnicu…
18. Ispričaj nam kad si ispao najgluplji u životu.
Jednom kad sam zvao da pitam da li je odložena nova godina.
19. Koje mišljenje imaš o tome što se brojevi patika, cipela i sandala razlikuju od internih mera nekog proizvođača do (sve prethodno) drugog proizvođača?
Ma, ti trgovci su čudo. Samo zbunjuju narod, a mi im i dalje verujemo. Dozvoljavamo im da upravljaju našim novčanicima i da nas vode u radnje u koje oni hoće da mi idemo. Mi slepo pratimo te reklame, potpisujemo one čekove, dajemo nekakve kartice, keširamo ih na veliko, a kao nema se para… Eto, trgovci uvek imaju para, zato ja mislim da bi ih trebalo sve kolektivno vešati, a njihove radnje zapaliti, za primer. Posle, kad dođu neki drugi trgovci, paziće šta rade i vodiće više računa o brojevima.
20. Ima li tvoj blog uticaja na svetski poredak?
Bez obzira na svu pretencioznost u mom nick-u i naslovu bloga, ipak nemam te ambicije. To ostavljam Predatoru i onom Pavlecu.
Kao i kod intervjua koji nisu blogintervjui, mnogo je bitno ko je intervjuisan. Ovaj put pohvale i za Pavleca, mada ova dva komentara iznad izazivaju sumnju da je Boris umešao prste i dirke svirajući harmoniku. Dve budaletine, zbog kojih se vredi vratiti nazad na post. Da, zamišljajući Čak Norisa kako proslavlja gol u vaterpolu, sa sve kapom i pesnicom, video sam Divca, i odmah posle toga Brusa Lija kako Divcu kida dlake sa grudi u koloseumu.
1. Vidi se da nisi shvatio stvar "Moja prva ljubav". Još si mali. Pazi, obrati pažnju na tekst koji ti se čini tako glupim. On to jeste, ali svestno, mnogo svesnije nego "Nemoj da bacaš betonske table s vrha moje zgrade". Štaviše, jednom smo na faksu na času Komparativne gramatike indoevropskih jezika raspravljali o tekstovima domaćih bendova (pošto profesor nije imao pojma o komparativnoj gramatici nego su ga tu postavili kao zamenu) i došli smo dubljom analizom da je tekst pesme "Moja prva ljubav" Haustora, ubedljivo najdublja nadrealističko-dadaističko romantičarska stvar. 2. Potpitanje: Da i svi u Nišu mrze Cigane i pedere i da li je to tamo opšteprihvaćena stvar? 3. Dare, ne pravi se blesav. Počinjete da me nervirate. Naravno da su pitanja Starešiniina, ali uz dve zamene, a vidi se tačno koje su, intervju je bolji. Pustite me da počivam u miru. Najzad... inicijalno, ovo je moja ideja i najradije bih nastavak bloga prepustio pametnijima. 4. Interesantno je da na pitanje "Čiji blog čitaš", kad ja postavljam pitanja, kažu mi da čitaju moje, a kad pita Boris, onda čitaju njegove. Ljudi, nema ovde mesta za povlađivanje. Surovo, brate, surovo! To je ideja bloga. 5. Mislim da bi od skora trebalo da postavljamo i pitanje: Koji je najgluplji blog na koji si naišao/la? I to već od sledećeg broja, mada se već čekaju odgovori pojedinih blogera. S nestrpljenjem...
Pajo, napiši ti meni jedared šta je zajebancija, pa da prestaneš da mi persiraš kako te nerviramo. Počeo sam da pišem komentar, pa sam primetio BS (Beogradski Sindikat) komentare, i nastavio svoj komentar. Svaka čast za ideju, počivaj u miru, ali te molim da ti i dalje vodiš ovu stranicu, jer si raskrinkao Djoleta, a ne verujem da bi to iko uspeo, jer niko nije pametniji od tebe. Samo još da ti kažem da je taj isti Djole poveo kampanju da Južni bulevar u Nišu ne dobije ime po Šabanu Bajramoviću, jer je pokojni Šaban bio Cigan koji je navijao za Partizan. Ne znam koji je najgluplji blog, žestoka je konkurencija, ali znam koji je surovo, brate, najsuroviji.
#dare, izvini, ali đole malopre u svom intervjuu reče da si ti i on isti čovek, dva bloga pod istim imenom. ja sam ga shvatio ozbiljno pošto i ja sam imam čak 5 blogova koji su moje različite reinkarnacije (znači da ih imam najmanje pet, a ja mislim da ih ima i više). znači, raskrinkavaćemo i tebe, nadam se. i hvala na informaciji. ovo sa Šabanom je aktuelno i zato Djoletu još jedno potpitanje: - Šta imaš protiv Bulevara Šabana Bajramovića u Nišu? U ovo pitanje mora da bude uključena jedna konstatacija. Naime, nama u Beogradu deluje totalno neverovatna reakcija građana Niša koji se tome protive. Zbog toga sam se i izenandio i postavio ono drugo pitanje. Nema sumnje da i ovde ima ljudi koji ne vole Cigane, ali tako duboko i srčano ih mrzeti ovde u Beogradu zvuči zaumno. Pa, majku mu, jeste Ganci, ali je najveća faca s tog područja na svetu. Zar je moguće da se tome protivite samo zbog njegovog etničkog porekla? Pa muzika mu je melem za dušu!
"nama u Beogradu deluje totalno neverovatna reakcija građana Niša " - reci to ljudima ispod gazele. Toliko o prestonickoj kulturi i toleranciji. A ova glupost protiv Shabanovog bulevara je bebica u odnosu na to.
djole the faca, kao prvo ja sam sugradjanin koji navija za partizan (ajde izadji napolje!) kao drugo, smesan si sa predvidljivim kuknjavama o durlanu kao nekom opasnom delu grada kad se zna gde zivi prava niska mafija. durlan je samo smesan pokusaj mafijashenja (izvinjavam se ne-nislijama na lokalnoj prici)